Arhiva - Aktuelno 2022. godine

27.12.2022.

Potpisan Memorandum o saradnji između Geološkog zavoda Srbije i Nacionalnog parka Đerdap

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović i v.d. direktor JP Nacionalnog parka Đerdap Saša Janošević, upravljač Geoparka Đerdap u sedištu JP „Nacionalni park Đerdap“ u Donjem Milanovcu, Đerdap UNESKO svetski park, dana 27.12.2022. godine potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti istraživanja geodiverziteta, proučavanja geološkog nasleđa, razmene iskustava u vrednovanju geonasleđa, razvoju geoturizma.

• Geološki zavod Srbije radiće na podizanju svesti o geodiverzitetu i geonasleđu i na prezentaciji i promovisanju ne samo međunarodno značajnih objekata geonasleđa već i drugih prirodnih i kulturno-istorijskih znamenitosti. Geopark Đerdap treba raditi na poboljšavanju socijalnog statusa lokalnog stanovništva kroz razvoj geoturizma, izjavio je direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

Geopark je teritorija jasno definisanih granica u okviru koje se štite, prezentuju i promovišu ne samo međunarodno značajni objekti geonasleđa već i druge prirodne i kulturno-istorijske znamenitosti. Geopark Đerdap prostire se na površini od 1.330 kvadratnih kilometara, uključujući područje ne samo Nacionalnog parka Đerdap već i druga zaštićena područja od nacionalnog i lokalnog značaja. Geopark Đerdap je postao član Svetske mreže geoparkova, koju sačinjava 161 geopark iz 44 države sveta, kao i Evropske mreže geoparkova koja obuhvata 81 geopark iz 26 država Evrope.

12.12.2022.

Geološki zavod Srbije učestvovao je na dvodnevnom Regionalnom stručnom skupu na temu ekologije i energetike LOOK UP

Geološki zavod Srbije učestvovao je na dvodnevnom Regionalnom stručnom skupu na temu ekologije i energetike LOOK UP, koja je održana na Kopaoniku od 7-8 decembra. Konferencija je bila posvećena ekologiji, energetskoj stabilnosti, klimatskim promenama, zaštiti životne sredine i uticaj navedenih tema na privredu Srbije. Regionalona konferencija LOOK UP je okupila veliki broj stručnjaka iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

Konferenciju je otvorila Ministarka Irena Vujović na kojoj je poručila da zelena tranzicija i ulaganje u podizanje ekoloških standarda u našoj zemlji su među ključnim prioritetima Vlade Republike Srbije, a strateški cilj članstvo u Evropskoj uniji i primena Zelene agende za Zapadni Balkan. Na skupu su govorili ministri Dubravka Đedović, Goran Vesić i predsednik Privredne komore Marko Čadež.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da država namerava da trasira put ka energetskoj nezavisnosti Srbije po najnižoj ceni uz očuvanje zdrave životne sredine, zbog čega se u narednih 25 godina planiraju ulaganja od 32 milijarde evra.

Izložena je Deklaracija „Zelena transformacija srpske privrede“, koja treba da podrazumeva proces transformacije ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji.

Saopštenja koja su se čula na panelima, predstavljaju izazov i poziv za temeljnu promenu svesti o „značaju zelene tranzicije i prelazak na cirkularnu ekonomiju“.

Ispred Geološkog zavoda na skupu su učestvovali prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Zavoda i Jelena Kokot, pomoćnica direktora Sektora za istraživanje mineralnih sirovina.

U okviru panela eMobility- put od budućnosti do stvarnosti, u diskusiji „Litijum-eksploatacija i zavisnost industrije“ je govorio direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović.

• Geološka istraživanja u celini ne zagađuje životnu sredinu, poručio je direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

16.11.2022.

Delegacija Geološkog zavoda Srbije na 53. EuroGeoSurveys skupštini i svečanosti kojom je udruženje proslavilo 50 godina postojanja

EuroGeoSurveys je proslavio 50+ godina saradnje između Geoloških zavoda Evrope i njihove kontinuirane saradnje u pravcu razvoja Geološke službe za Evropu. Svečanost je održana u Briselu 27. oktobra 2022. godine, okupila je predstavnike institucija EU, međunarodnih organizacija, industrijskih udruženja i međunarodnih i evropskih geoloških istraživanja koje se bave geonaučnim temama važnim za suočavanje sa aktuelnim društvenim i ekološkim izazovima. Ključni razgovori i panel diskusije su istraživale snagu međunarodnog partnerstva za održivu budućnost, interdisciplinarnu nauku koju pruža EuroGeoSurveys i buduću viziju Geološke službe za Evropu.

Geološki zavodi Evrope, koje predstavlja EuroGeoSurveys, rade zajedno da obezbede geonaučne informacije za dobrobit društva. EuroGeoSurveys i njegovi članovi već više od 50 godina obezbeđuju geonaučna saznanja i projekate podržavajući rukovođenje zaštite i očuvanja životne sredine, društveno blagostanje, međunarodne obaveze i donošenje političkih odluka za Evropsku uniju.

Geološki zavod Srbije je punopravni član EuroGeoSurveys-a od marta 2015. godine.

EuroGeoSurveys okuplja 37 nacionalnih geoloških zavoda Evrope. Rad je uređen Statutom.

26. oktobra, na EGS Direktorskoj radionici jesenje Skupštini, promovisan je zajednički CSA GSEU projekat u kome učestvuje 50 institucija Evrope i trajaće 5 godina, a početak realizacije projekta obeležen je u Briselu 29-30. septembra ove godine.

EuroGeoSurveys ima snažnu mrežu eksperata za saradnju, u poslednjoj deceniji ova saradnja je bila fokusirana na razvoj evropske infrastrukture geoloških podataka – platforme otvorenog pristupa usklađenih geoloških podataka koji mogu da informišu evropsku politiku zasnovanu na nauci u temama kao što su na primer korišćenje zemljišta, urbani razvoj, geoenergija, mineralni resursi, vodni resursi, upravljanje obalnim područjem, geološke opasnosti, geonasleđe i drugo. Ova infrastruktura podataka i ekspertiza za saradnju koja je okružuje, čine osnovu buduće Geološke službe za Evropu.

Kroz petogodišnju akciju koordinacije i podrške GSEU (Geology Service for Europe) projektu, EuroGeoSurveys će isporučiti plan za održivu geološku službu za Evropu koji će biti implementiran nakon završetka projekta 2027. godine. Ova usluga će služiti evropskom društvu i informisati relevantne instance u oblasti vode, energije, sirovina, opasnosti i svih oblasti koje zahtevaju geološke podatke i stručnost. Kroz ovu uslugu, će se doprineti održivosti životne sredine i društvenom blagostanju u Evropi, uz podršku moćne i sveobuhvatne digitalne infrastrukture.

Geološki zavod Srbije učestvovaće u pet od devet mogućih radnih paketa GSEU projekta, i to u temama koje razmatraju mineralne sirovine, podzemnu vodu, geotermalnu energiju, opštu regionalnu geologiju, i strateške aspekte geologije.

15.09.2022.

Mijatović: Održana Konferencija o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović, dipl. inženjer geologije, kao predstavnik Republike Srbije, prisustvovao je Konferenciji o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi, pod pokroviteljstvom Češke vlade kao presedavajućeg Saveta Evrope, u Pragu 12.09.-13.09.2022. godine. Cilj zvanične konferencije Predsedništva je diskusija između visokih predstavnika država članica EU+8 zemalja koje sarađuju ili potencijalnih država članica (Norveška, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, Island, Albanije, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Srbija, Ukrajina) o budućem pravcu evropske politike u oblasti sirovina i posebno kritičnih mineralnih sirovina.

„Najintenzivnija istraživanja su na litijumu gde su u toku četiri velika projekta ne računajući Srbiju.Takođe intenzivno istražuju se i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat je rudnik litijuma u Češkoj Republici. Zajedničkim ulaganjem nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026.godine. Osim litijuma, eksploatisaće se i kalaj i volfram. Ovakav specifičan tip ležišta, grajzenski, otvara mogućnosti i ekstrahovanja mnogih retkih elemenata i elemenata retkih zemalja. Perspektiva rudnika je velika i u budućnosti će predstavljati izvor iz koga će EU obezbeđivati značajne količine kritičnih mineralnih sirovina. Predviđa se godišnja proizvodnja od oko 2.400.000 t rude dok bi predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobilo bi se najmanje dva proizvoda, litijum i bor“- istakao je zamenik direktora, Predrag Mijatović. dipl.inž.geologije.

„Iz Zaključaka sa konferencije vidi se da Evropska Unija ozbiljno računa na naš prostor kao na mogućeg snabdevača kritičnim sirovinama, a imaju u planu da vrše i finansiranja geoloških istraživanja u cilju pronalaženja ležišta ovih sirovina“- istakao je zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović.

16.05.2022.

Održana radionica posvećena skladištenju CO2

Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa PLAC 3 projektom organizovalo je 16. maja 2022. godine, u prostorijama ministarstva, radionicu posvećenu skladištenju ugljendioksida u kojoj su učestvovali i predstavnici Geološkog zavoda Srbije: generalni direktor prof. dr Dragoman Rabrenović, Aleksandra Gulan, Vuk Kasalica i dr Tanja Petrović Pantić.

Radionica je rezultat saradnje Ministarstva rudarstva i energetike i PLAC 3 projekta koji duže od dve godine pruža pravnu i tehničku podršku Vladi Srbije u procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Saradnja se odnosila na pregovaračko poglavlje 27 – Zaštita životne sredine i klimatske promene.

Urađena je analiza našeg zakonodavstva i njegova usklađenost sa Direktivom 2009/31/EC Evropskog parlamenta i Veća kojom se uspostavlja pravni okvir za ekološki bezbedno skladištenje ugljen dioksida kako bi se doprinelo borbi protiv klimatskih promena. Skladištenje CO2 podrazumeva hvatanje, transport i ubrizgavanje CO2 u odgovarajuće podzemne geološke formacije u kojim se CO2 zadržava veoma dugi vremenski period. Da bi određena geološka formacija mogla da se koristi za skladištenje CO2 neophodno je da se prvo dobije dozvola za njeno geološko istraživanje. Direktiva propisuje da se tek nakon istraživanja i dobijenih geoloških informacija o pogodnosti slojeva u potencijalnom skladišnom kompleksu izdaje dozvola za skladištenje CO2.

Na radionici se razmatrala problematika izrade Uredbe kojom treba da se u Srbiji uspostavi pravni okvir kojim se utvrđuju uslovi, kriterijumi, postupak i način izdavanja odobrenja za skladištenje CO2 u povoljnim geološkim sredinama bez štetnog uticaja na životnu sredinu. Uredba je podzakonski akt čije je donošenje propisano u članu 21 u aktuelnom Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

01.04.2022.

Rabrenović: Zajednički projekat sa Češkom Republikom

U okviru sporazuma o naučnoj saradnji sa Češkom Republikom i projekta Grant Agency of the Czech Republic (GARC), prof - Dragoman Rabrenović, dr Dejan Barjaktarović i Slađana Dušanić, boravili su 7 dana u Geološki institut Akademije nauka Češke.

Tokom boravka u Institutu predstavljeni su prvi rezultati zajedničkog projekta „Vodeće instrumentalne metode u visokoj rezoluciji globalne granice jure-krede“ koja je primenjena na geološkom profilu Dedine kod Golupca.

Koncept predloženog istraživanja obuhvatio je:
- Prikupljanje i procena novih geohemijskih podataka za globalnu definiciju granice jura-kreda u morskom okruženju,
- Interpretacija sa magnetostratigrafijom
- Integrisanje stratigrafske baze podataka i korelacija sa geološkim lokalitetima Češke.

Obavljena je zajednička ekskurzija na parastratotipske lokalitete Praškog basena, kao devona i karbona okoline Ostrave.

21.03.2022.

Rabrenović: Navršava se 100 godina od najrazornijeg zemljotresa koji Srbija pamti

Direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović, komentarišući potrese koji su poslednjih dana registrovani širom regiona ali i sveta, izjavio je da se navršava jedan vek od zemljotresa koji se dogodio najbliže Beogradu,a zabeležen u Lazarevcu i to 1922. godine u martu, koji je bio magnitude 6,0 stepeni po Rihteru. Sledeći zemljotres u Srbiji bio je registrovan na Rudniku 1927. godine magnitude 5,9 stepeni po Rihteru. To su bila dva razornija zemljotresa, a njihovi udari su se jako osetili i u Beogradu, gde je sem materijalne štete bilo i veliki broj žrtava u epicentralnim olastima oba zemljotresa. Prema arhivi Geološke službe SAD, prvi jači zemljotres registrovan na teritoriji Srbije 1456. godine bio je jačine 10 stepeni po Merkalijevoj skali, a iste jačine bili su i zemljotresi 1739, 1740. i 1755. godine.

Pomeranje jadranske ploče izazvalo je u poslednje vreme seriju zemljotresa u regionu Balkana, a nakon Albanije, Grčke, Crne gore, BiH, Hrvatske, seizmološke stanice u Srbiji zabeležile su više potresa manjeg i srednjeg intenziteta.

Nedavno je direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović i najavio pojavu snažnih zemljotresa budući da teče jedanaesta godina kada se na Suncu pojavljuju vrlo snažne protuberance pa se iz takvog vatrenog pojasa šalju ka Zemlji ogromne količine elektomagnetnih talasa, a takva pojava doprinosi pospešivanju manifestacija u Zemljinoj kori i pojavi zemljotresa. Ostaje nejasno pitanje: zašto je mesec mart u Srbiji bio obojen crnom bojom?

05.02.2022.

Najava zemljotresa

• Iako uzroci zemljotresa nisu sasvim jasno razjašnjeni, zna se da se najveći broj zemljotresa javlja na takozvanim tektonskim linijama, gde se duž razloma sučeljavaju, potiskuju i međusobno razilaze blokovi pokidane Zemljine kore. Obično na ovim mestima put magmi biva otvoren za njeno kretanje ka površini Zemlje. U tim zonama se akumulira velika količina energije sa težnjom da se u datom trenutku oslobodi, čime se ta energija pretvara u podrhtavanja, čiji se talasi prenose na različite strane. Zbog toga kažemo, Zemlja živi svojim životom koji se odražava kroz razne pulsacije i kretanja koja se javljaju kao posledica unutrašnjih zbivanja u samoj Zemlji - izjavio je direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović.

Pouzdano se zna da ovi pokreti koji se odigravaju u unutrašnjosti Zemlje nisu usamljeni, već su oni podsticani spoljnim uticajima, pre svega, periodičnim pulsacijama koje se javljaju na Suncu. Dugogodišnjim posmatranjem i proučavanjem konstatovano je da Sunce pulsira na svakih približno 11. godina. Ova pojava se prenosi na određene fizičke osobine kako na Suncu, tako i na Zemlji, u vidu širenja i skupljanja koja na Zemlji dovode do podrhtavanja tla.

Između pulsacija na Suncu i zemljotresa postoje veze. U skorijoj prošlosti je propraćeno da je jedna ogromna protuberanca koja se pojavila na Suncu južno od ekvatora, bila je propraćena većim brojem zemljotresa.

Teče jedanaesta godina kada se na Suncu pojavljuje snažan vatreni pojas, velika količina talasa poslata je ka Zemlji, prema do sadašnjim praćenjima i manifestacijama moguće je očekivati u narednom periodu pojavu snažnih zemljotresa.