Архива - Актуелно 2022. године

27.12.2022.

Потписан Меморандум о сарадњи између Геолошког завода Србије и Националног парка Ђердап

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић и в.д. директор ЈП Националног парка Ђердап Саша Јаношевић, управљач Геопарка Ђердап у седишту ЈП „Национални парк Ђердап“ у Доњем Милановцу, Ђердап УНЕСКО светски парк, дана 27.12.2022. године потписали су Меморандум о сарадњи у области истраживања геодиверзитета, проучавања геолошког наслеђа, размене искустава у вредновању геонаслеђа, развоју геотуризма.

• Геолошки завод Србије радиће на подизању свести о геодиверзитету и геонаслеђу и на презентацији и промовисању не само међународно значајних објеката геонаслеђа већ и других природних и културно-историјских знаменитости. Геопарк Ђердап треба радити на побољшавању социјалног статуса локалног становништва кроз развој геотуризма, изјавио је директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.

Геопарк је територија јасно дефинисаних граница у оквиру које се штите, презентују и промовишу не само међународно значајни објекти геонаслеђа већ и друге природне и културно-историјске знаменитости. Геопарк Ђердап простире се на површини од 1.330 квадратних километара, укључујући подручје не само Националног парка Ђердап већ и друга заштићена подручја од националног и локалног значаја. Геопарк Ђердап је постао члан Светске мреже геопаркова, коју сачињава 161 геопарк из 44 државе света, као и Европске мреже геопаркова која обухвата 81 геопарк из 26 држава Европе.

12.12.2022.

Геолошки завод Србије учествовао је на дводневном Регионалном стручном скупу на тему екологије и енергетике LOOK UP

Геолошки завод Србије учествовао је на дводневном Регионалном стручном скупу на тему екологије и енергетике LOOK UP, која је одржана на Копаонику од 7-8 децембра. Конференција је била посвећена екологији, енергетској стабилности, климатским променама, заштити животне средине и утицај наведених тема на привреду Србије. Регионалона конференција LOOK UP је окупила велики број стручњака из области енергетике и заштите животне средине.

Конференцију је отворила Министарка Ирена Вујовић на којој је поручила да зелена транзиција и улагање у подизање еколошких стандарда у нашој земљи су међу кључним приоритетима Владе Републике Србије, а стратешки циљ чланство у Европској унији и примена Зелене агенде за Западни Балкан. На скупу су говорили министри Дубравка Ђедовић, Горан Весић и председник Привредне коморе Марко Чадеж.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић изјавила је да држава намерава да трасира пут ка енергетској независности Србије по најнижој цени уз очување здраве животне средине, због чега се у наредних 25 година планирају улагања од 32 милијарде евра.

Изложена је Декларација „Зелена трансформација српске привреде“, која треба да подразумева процес трансформације ка нискоугљеничној и циркуларној економији.

Саопштења која су се чула на панелима, представљају изазов и позив за темељну промену свести о „значају зелене транзиције и прелазак на циркуларну економију“.

Испред Геолошког завода на скупу су учествовали проф. др Драгоман Рабреновић, директор Завода и Јелена Кокот, помоћница директора Сектора за истраживање минералних сировина.

У оквиру панела eMobility- пут од будућности до стварности, у дискусији „Литијум-експлоатација и зависност индустрије“ је говорио директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић.

• Геолошка истраживања у целини не загађује животну средину, поручио је директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.

16.11.2022.

Делегација Геолошког завода Србије на 53. EuroGeoSurveys скупштини и свечаности којом је удружење прославило 50 година постојања

EuroGeoSurveys је прославио 50+ година сарадње између Геолошких завода Европе и њихове континуиране сарадње у правцу развоја Геолошке службе за Европу. Свечаност је одржана у Бриселу 27. октобра 2022. године, окупила је представнике институција ЕУ, међународних организација, индустријских удружења и међународних и европских геолошких истраживања које се баве геонаучним темама важним за суочавање са актуелним друштвеним и еколошким изазовима. Кључни разговори и панел дискусије су истраживале снагу међународног партнерства за одрживу будућност, интердисциплинарну науку коју пружа EuroGeoSurveys и будућу визију Геолошке службе за Европу.

Геолошки заводи Европе, које представља EuroGeoSurveys, раде заједно да обезбеде геонаучне информације за добробит друштва. EuroGeoSurveys и његови чланови већ више од 50 година обезбеђују геонаучна сазнања и пројекате подржавајући руковођење заштите и очувања животне средине, друштвено благостање, међународне обавезе и доношење политичких одлука за Европску унију.

Геолошки завод Србије је пуноправни члан EuroGeoSurveys-а од марта 2015. године.

EuroGeoSurveys окупља 37 националних геолошких завода Европе. Рад је уређен Статутом.

26. октобра, на EGS Директорској радионици јесење Скупштини, промовисан је заједнички CSA GSEU пројекат у коме учествује 50 институција Европе и трајаће 5 година, а почетак реализације пројекта обележен је у Бриселу 29-30. септембра ове године.

EuroGeoSurveys има снажну мрежу експерата за сарадњу, у последњој деценији ова сарадња је била фокусирана на развој европске инфраструктуре геолошких података – платформе отвореног приступа усклађених геолошких података који могу да информишу европску политику засновану на науци у темама као што су на пример коришћење земљишта, урбани развој, геоенергија, минерални ресурси, водни ресурси, управљање обалним подручјем, геолошке опасности, геонаслеђе и друго. Ова инфраструктура података и експертиза за сарадњу која је окружује, чине основу будуће Геолошке службе за Европу.

Кроз петогодишњу акцију координације и подршке GSEU (Geology Service for Europe) пројекту, EuroGeoSurveys ће испоручити план за одрживу геолошку службу за Европу који ће бити имплементиран након завршетка пројекта 2027. године. Ова услуга ће служити европском друштву и информисати релевантне инстанце у области воде, енергије, сировина, опасности и свих области које захтевају геолошке податке и стручност. Кроз ову услугу, ће се допринети одрживости животне средине и друштвеном благостању у Европи, уз подршку моћне и свеобухватне дигиталне инфраструктуре.

Геолошки завод Србије учествоваће у пет од девет могућих радних пакета GSEU пројекта, и то у темама које разматрају минералне сировине, подземну воду, геотермалну енергију, општу регионалну геологију, и стратешке аспекте геологије.

15.09.2022.

Мијатовић: Одржана Конференција о обезбеђивању минералних сировина у Европи

Заменик директора Геолошког завода Србије, Предраг Мијатовић, дипл. инжењер геологије, као представник Републике Србије, присуствовао је Конференцији о обезбеђивању минералних сировина у Европи, под покровитељством Чешке владе као преседавајућег Савета Европе, у Прагу 12.09.-13.09.2022. године. Циљ званичне конференције Председништва је дискусија између високих представника држава чланица ЕУ+8 земаља које сарађују или потенцијалних држава чланица (Норвешка, Уједињено Краљевство Велике Британије, Исланд, Албаније, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Србија, Украјина) о будућем правцу европске политике у области сировина и посебно критичних минералних сировина.

„Најинтензивнија истраживања су на литијуму где су у току четири велика пројекта не рачунајући Србију.Такође интензивно истражују се и простори потенцијални за откривање лежишта никла, кобалта, ретких земаља и ретких елемената. Тренутно највећи и најзначајнији пројекат је рудник литијума у Чешкој Републици. Заједничким улагањем немачких и чешких компанија експлоатација литијума почеће најкасније 2026.године. Осим литијума, експлоатисаће се и калај и волфрам. Овакав специфичан тип лежишта, грајзенски, отвара могућности и екстраховања многих ретких елемената и елемената ретких земаља. Перспектива рудника је велика и у будућности ће представљати извор из кога ће ЕУ обезбеђивати значајне количине критичних минералних сировина. Предвиђа се годишња производња од око 2.400.000 т руде док би предвиђена годишња производња из Лознице износила око 1,6 до 1,8 милиона тона руде и добило би се најмање два производа, литијум и бор“- истакао је заменик директора, Предраг Мијатовић. дипл.инж.геологије.

„Из Закључака са конференције види се да Европска Унија озбиљно рачуна на наш простор као на могућег снабдевача критичним сировинама, а имају у плану да врше и финансирања геолошких истраживања у циљу проналажења лежишта ових сировина“- истакао је заменик директора Геолошког завода Србије, Предраг Мијатовић.

16.05.2022.

Одржана радионица посвећена складиштењу CO2

Министарство рударства и енергетике заједно са ПЛАЦ 3 пројектом организовало је 16. маја 2022. године, у просторијама министарства, радионицу посвећену складиштењу угљендиоксида у којој су учествовали и представници Геолошког завода Србије: генерални директор проф. др Драгоман Рабреновић, Александра Гулан, Вук Касалица и др Тања Петровић Пантић.

Радионица је резултат сарадње Министарства рударства и енергетике и ПЛАЦ 3 пројекта који дуже од две године пружа правну и техничку подршку Влади Србије у процесу усклађивања националног законодавства са правним тековинама Европске уније. Сарадња се односила на преговарачко поглавље 27 – Заштита животне средине и климатске промене.

Урађена је анализа нашег законодавства и његова усклађеност са Директивом 2009/31/ЕC Европског парламента и Већа којом се успоставља правни оквир за еколошки безбедно складиштење угљен диоксида како би се допринело борби против климатских промена. Складиштење CO2 подразумева хватање, транспорт и убризгавање CO2 у одговарајуће подземне геолошке формације у којим се CO2 задржава веома дуги временски период. Да би одређена геолошка формација могла да се користи за складиштење CO2 неопходно је да се прво добије дозвола за њено геолошко истраживање. Директива прописује да се тек након истраживања и добијених геолошких информација о погодности слојева у потенцијалном складишном комплексу издаје дозвола за складиштење CO2.

На радионици се разматрала проблематика израде Уредбе којом треба да се у Србији успостави правни оквир којим се утврђују услови, критеријуми, поступак и начин издавања одобрења за складиштење CO2 у повољним геолошким срединама без штетног утицаја на животну средину. Уредба је подзаконски акт чије је доношење прописано у члану 21 у актуелном Закону о рударству и геолошким истраживањима.

01.04.2022.

Рабреновић: Заједнички пројекат са Чешком Републиком

У оквиру споразума о научној сарадњи са Чешком Републиком и пројекта Grant Agency of the Czech Republic (GARC), проф - Драгоман Рабреновић, др Дејан Барјактаровић и Слађана Душанић, боравили су 7 дана у Геолошки институт Академије наука Чешке.

Током боравка у Институту представљени су први резултати заједничког пројекта „Водеће инструменталне методе у високој резолуцији глобалне границе јуре-креде“ која је примењена на геолошком профилу Дедине код Голупца.

Концепт предложеног истраживања обухватио је:
- Прикупљање и процена нових геохемијских података за глобалну дефиницију границе јура-креда у морском окружењу,
- Интерпретација са магнетостратиграфијом
- Интегрисање стратиграфске базе података и корелација са геолошким локалитетима Чешке.

Обављена је заједничка екскурзија на парастратотипске локалитете Прашког басена, као девона и карбона околине Остраве.

21.03.2022.

Рабреновић: Навршава се 100 година од најразорнијег земљотреса који Србија памти

Директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић, коментаришући потресе који су последњих дана регистровани широм региона али и света, изјавио је да се навршава један век од земљотреса који се догодио најближе Београду,а забележен у Лазаревцу и то 1922. године у марту, који је био магнитуде 6,0 степени по Рихтеру. Следећи земљотрес у Србији био је регистрован на Руднику 1927. године магнитуде 5,9 степени по Рихтеру. То су била два разорнија земљотреса, а њихови удари су се јако осетили и у Београду, где је сем материјалне штете било и велики број жртава у епицентралним оластима оба земљотреса. Према архиви Геолошке службе САД, први јачи земљотрес регистрован на територији Србије 1456. године био је јачине 10 степени по Меркалијевој скали, а исте јачине били су и земљотреси 1739, 1740. и 1755. године.

Померање јадранске плоче изазвало је у последње време серију земљотреса у региону Балкана, а након Албаније, Грчке, Црне горе, БиХ, Хрватске, сеизмолошке станице у Србији забележиле су више потреса мањег и средњег интензитета.

Недавно је директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић и најавио појаву снажних земљотреса будући да тече једанаеста година када се на Сунцу појављују врло снажне протуберанце па се из таквог ватреног појаса шаљу ка Земљи огромне количине електомагнетних таласа, а таква појава доприноси поспешивању манифестација у Земљиној кори и појави земљотреса. Остаје нејасно питање: зашто је месец март у Србији био обојен црном бојом?

05.02.2022.

Најава земљотреса

• Иако узроци земљотреса нису сасвим јасно разјашњени, зна се да се највећи број земљотреса јавља на такозваним тектонским линијама, где се дуж разлома сучељавају, потискују и међусобно разилазе блокови покидане Земљине коре. Обично на овим местима пут магми бива отворен за њено кретање ка површини Земље. У тим зонама се акумулира велика количина енергије са тежњом да се у датом тренутку ослободи, чиме се та енергија претвара у подрхтавања, чији се таласи преносе на различите стране. Због тога кажемо, Земља живи својим животом који се одражава кроз разне пулсације и кретања која се јављају као последица унутрашњих збивања у самој Земљи - изјавио је директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић.

Поуздано се зна да ови покрети који се одигравају у унутрашњости Земље нису усамљени, већ су они подстицани спољним утицајима, пре свега, периодичним пулсацијама које се јављају на Сунцу. Дугогодишњим посматрањем и проучавањем констатовано је да Сунце пулсира на сваких приближно 11. година. Ова појава се преноси на одређене физичке особине како на Сунцу, тако и на Земљи, у виду ширења и скупљања која на Земљи доводе до подрхтавања тла.

Између пулсација на Сунцу и земљотреса постоје везе. У скоријој прошлости је пропраћено да је једна огромна протуберанца која се појавила на Сунцу јужно од екватора, била је пропраћена већим бројем земљотреса.

Тече једанаеста година када се на Сунцу појављује снажан ватрени појас, велика количина таласа послата је ка Земљи, према до садашњим праћењима и манифестацијама могуће је очекивати у наредном периоду појаву снажних земљотреса.