МЕНИ

Актуелности

22.06.2021.

Рабреновић: Могућа сарадња Геолошког завода Србије са ЈУ Заводом за геолошка истраживања Црне Горе

Директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић и вд помоћника директора сектора за истраживање лежишта минералних сировина Јелена Кокот дипл. инж. геологије, састали су се данас са директором ЈУ Завод за геолошка истраживања Црне горе Новом Радуловићем, дипл. инж. геологије, и разговарали о могућности међусобне сарадње. На састанку је договорено да се прво припреми оквирни Меморандум о сарадњи два завода, на бази кога ће се дефинисати ближи кораци сарадње. Једна од поменутих тема сарадње је дефинисање и просторно повезивање геолошких формација у пограничном појасу на листовимаПријепоље и Бијело Поље. Разговарало се и о другим модалитетима сарадње који произилазе из програна EGS.

14.06.2021.

Мијатовић: Рудно благо Србије – како га паметно искористити

Текст преузет са странице новинског листа Спутник Србија

Мало-мало па чујемо, углавном од политичара, да је Србија богата „рудним благом“, да располаже значајним количинама различитих метала и неметала. Процењује се да око два одсто БДП-а Србије припада рударском сектору, с тим што око 90 одсто чине енергетске минералне сировине (угаљ, нафта и природни гас) и бакар као металична минерална сировина.

Од метала најзаступљенија је експлоатација бакра, олова, цинка, сребра и злата.

Ови ресурси занимљиви су и иностраним рударским компанијама, које веома активно истражују по Србији тражећи „рудно благо“. Бакар, са својим старим и новопотврђеним резервама и делатностима некадашњег РТБ Бор, чији је сада власник кинески „Зиђин“ већ годинама је у средишту пажње политичара, стручне јавности, али и грађана, због економског потенцијала али и све већих захтева по питању заштите животне средине у рударском сектору.

Колико би рударење јадарита и производња литијума угрожавала животну средину у околини Лознице кључно је питање везано и за пројекат рударске компаније, колико смо заправо богати „рудним благом“, умемо ли њиме паметно да газдујемо, а да не угрозимо животну средину тема је данашње „Енергије Спутњика“ у којој Јелица Путниковић разговара са стручњаком за геолошка истраживања Предрагом Мијатовићем, замеником директора Геолошког завода Србије.

Видео прилог заменика директора Геолошкког завода Србије можете погледати на страници gzs.gov.rs/mediji-stampa.php .

21.05.2021.

Рабреновић: Геолошки завод Србије помагаће локалним самоуправама у пословима пружања стручне помоћи од значаја за њихову територију, локална самоуправа мора водити рачуна о превенцији на смањењу појава геохазарда

Редовна седница Републичког штаба за ванредне ситуације одржана је у Палати Србије 21.05.2021. године. Испред Геолошког завода Србије, известилац директор проф. др Драгоман Рабреновић, информисао је о стању клизишта на територији Републике Србије, известио о постојећем стању и предлог мера за решавање, и изнео детаљније информације о клизишту „Пања Глава-Глишине воде“ у Прибоју и о клизишту у Ужицу.

Директор је предложио мере у циљу брже израде катастра клизишта Србије, праћењу даљих процеса и увида у стање стабилности терена на целој територији Србије, да се у просторно-планским документима сагледавају на адекватан начин инжењерско геолошке зоне, и да се дају препоруке за изградњу оних објеката у вези дозвољеног степена оптерећења чиме би се предупредиле последице неадекватног коришћења терена.

Клизиште „Пања глава-Глишине воде" је врло ризично клизиште заједно са Умком стављено је у најгори сценарио и свако одлагање санације носи одговарајући ризик за настанак хазарда.

17.05.2021.

Рабреновић: Много је простора за сарадњу Геолошког завода Србије са Кинеским геолошким заводом

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић одржао је данас састанак са Геолошким заводом (Shenyang центар CGS) Народне Републике Кине и са њима разговарао о могућностима наставка сарадње у 2021. години. Састанак је ове године одржан у онлајн формату.

У једночасовном састанку, испред Кинеског геолошког завода (Shenyang центар CGS) учествовали су: др Zhang Daquan, директор, г. Gao Xinping, заменик директора, др Zhou Yongheng, др Xu Fengming, и г. Wu Datian а испред Геолошког завода Србије директор проф. др Драгоман Рабреновић, Александра Гулан, роководилац групе за међународну сарадњу и пројекте.

  • Постигли смо до сада добре резултате али смо дефинисали и нове потенцијале за сарадњу у наредном периоду. Размењиваћемо искуства и знања из области геологије. Србија и Кина имају одличне односе. Констатовали смо да се договорена посета Кинеског Геолошког завода Београду за јун 2020.године одлаже до даљњег због вируса Covid 19. Чим се стекну услови за наведену посету доћи ће до потписивања Споразума за наставак сарадње и да ће то бити важно за Геолошки завод Србије, изјавио је директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић.

12.05.2021.

Рабреновић: Будимо одговорни, вакцинишимо се!

Вакцинација је ствар одговорности и солидарности, при чему сви који су се вакцинисали штите себе али и оне који то нису учинили. То је једини начин да победимо вирус и вратимо се нормалном животу и раду, и градимо будућност Србије јер само тако можемо одржати економију и привреду.

  • Апелујем на грађане Србије који се нису вакцинисали да то што пре ураде и самим тим допринесу имунизацији становништва против вируса Covid 19. Велики број запослених у Геолошком заводу вакцинисало се једном од вакцина и то је заједнички успех свих нас, односно способности државе да набави све четири вакцине и спроведе масовну имунизацију, и то захваљујући залагањима председника Србије Александра Вучића и Владе Србије. Ипак, потребно је да то учинимо сви, како остали запослени у Геолошком заводу Србије тако и сви грађани јер је у имунизацији спас. Лично сам се међу првима вакцинисао и ревакцинисао као и остатак руководства, што свима препоручујем, посебно у условима у којима је држава обезбедила да сваки грађанин може бирати вакцину коју жели, истакао је директор Геолошком завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.
  • Рад Геолошког завода није стао, наше екипе су већ на терену и активно изводе геолошка истраживања, али није лако очувати континуитет у истраживањима уколико нисмо здрави и не можемо да радимо, јер само радом можемо сачувати своју државу и бити још успешнији, изјавио је директор Геолошком завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић.

09.05.2021.

ИЗГРАДЊА НА КОРИДОРУ ДОВЕЛА ДО ЗЛАТА! Једна деоница ауто пута у централној Србији буквално лежи на богатству

Директор Геолошког завода Србије, професор Драгоман Рабреновић каже да је Правилник о геолошким истраживањима значајан документ којим се отварају врата за нове инвестиције у овој области.

 ИЗГРАДЊА НА КОРИДОРУ ДОВЕЛА ДО ЗЛАТА! Једна деоница ауто пута у централној Србији буквално лежи на богатству

Да је Србија богата рудним богатствима и да су нека од њих до скоро била неоткривена потврђује и то што су током припрема грађевинских радова на неким инфраструктурним објектима, попут Коридора 10 и 11, откривена значајна налазишта племенитих метала, али и других минерала, која су исплатива за експлоатацију.

Да је то тако потврђују и наводи стручњака, али и Министарство рударства и енергетике које је због тога и својим Правилником о утврђивању програма основних геолошких истраживања за ову годину, дефинисало као приоритет преиспитивање садржаја новооткривених рудних налажишта, посебно оних између Прељине и Пожеге, на траси Коридора 11. Уколико се покаже да је реч о богатим и исплативим налазиштима, она треба да се упишу у геолошке карте Србије.

Према досадашњим налазима готово је сигурно да ће се на тој карти наћи локалитети у подручју тунела Муњино брдо и Лаз , који се посебно апострофирају у Правилнику геолошких истраживања за ову годину.

- Током 2018. године, истраживања металичних минералних сировина која су пратила припремне грађевинске радове у подручју изградње коридора 11, а нарочито на изградњи тунела Муњино брдо и Лаз, показала су значајна налазишта злата и повишене садржаје сребра на тим локацијама. На локалитету "Муњино брдо", из језгра бушотине која се налази у филитима, добијени су садржаји злата од 5,74 ппм и сребра од 0,7 ппм. Поред ових метала на улазу у тунел "Муњино брдо" у графитичним шкриљцима и филитима регистровани су повишени садржаји хрома и сребра. На излазу из тунела регистровани су повишени садржаји хрома, мангана, сребра и кобалта - наводи се у Правилнику.

Оно што се не наводи је да се ознака ппм (енгл. партс пер миллион), односи на милионити део целине, али и да је експлоатација руде злата исплатива са већ 0,5 ппм. Другим речима, ако су тачна ова почетна истраживања, реч је о изузетно богатом налазишту.

Да је то тако потврдили су још 2015. године стручњаци Геолошког завода Србије који су наговестили да ће изградња Коридора 11 покренути и рударство, јер је пробијање трасе довело до изузетних открића.

- Лук на коме се налазе планине Рудник, Борач и Котленик, део је великог вулканског простора који је само у једном делу истражен. Сада се ту гради ауто-пут и открића приликом пробијања трасе указују на значајна лежишта. Екипе Геолошког завода наишле су на старе рударске поткопе у чијим стенама су пронађени антимон, жива и злато. Реч је о јединственом простору за нове руднике, само да неко буде заинтересован да их експлоатише - говорили су тада из Геолошког завода Србије.

Те њихове индиције су се показале као тачне јер су поред злата, сребра, на неким локалитетима, попут Ивановци код Љига, потврђени и повишени садржаји ретких метала попут берилијума, ниобијума, волфрама, сребра и торијума.

- У 2016. години највећи обим основних геолошких истраживања обављен је на Коридорима 11 и 10. На подручју Таково-Прељина, дуж трасе пута, тада су откривене интересантне минерализације антимона, хрома, никла и живе. Истраживања су обављена и на подручју изградње трасе Коридора 10, од Ниша до Пирота, када су у Ридањско-крепољинској и Борско металогенетској зони забележена интересантна налазишта бакра и злата. Због свих околности у 2021. години, планиран је наставак геолошких истраживања на Коридору 11, односно на деоници Прељина-Пожега, али и на путном правцу Рума-Шабац-Лозница, као и на другим геолошки интересантним подручјима - наводи се у документу Министарства рударства.

Поред ових налазишта држава племените метале тражи и на Голији и Озрену. Реч је о перспективним теренима који имају висок садржај злата. Зато ће се на овим планинама наставити истраживања и у 2021. години која ће бити проширена и на територију између Златара и Прибоја.

Сва ова истраживања требало би да се заврше до краја 2024. године, када ће се показати која од њих су исплатива за експлоатацију.

Директор Геолошког завода Србије, професор Драгоман Рабреновић каже да је Правилник о геолошким истраживањима значајан документ којим се отварају врата за нове инвестиције у овој области.

  • Програмом се планира наставак теренских, лабораторијских и кабинетских истраживања на започетим и новим пројектима израде Геолошке карте Србије, извођење хидрогеолошких и инжењерскогеолошких истраживања, као и геолошка истраживања металичних, неметаличних и енергетских минералних сировина. Рад на овим пројектима и након њиховог завршетка, створиће услове за примењена геолошка истраживања која ће отворити врата како домаћим тако и страним инвеститорима - рекао је Рабреновић.

20.04.2021.

РАБРЕНОВИЋ: Од геолошке службе до научне институције од посебне важности
Проф. др Драгоман Рабреновић, директор Геолошког завода Србије

Интервју обавила: Весна Здравковић

 РАБРЕНОВИЋ: Од геолошке службе до научне институције од посебне важности

Нема развоја рударства ако Геолошки завод Србије не добије право место, ако не буде много препознатљивији и незаобилазна адреса за сва геолошка истраживања, казала је недавно министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић после састанка са директором Геолошког завода Србије проф. др Драгоманом Рабреновићем. Успешно спроведене активности те институције, а реч је о реализацији развојних, научно-истраживачких и међународних пројеката из области геологије, подземних вода, санације клизишта, као и припрема инжењерско-геотехничких истраживања за локалне самоуправе потврђују да је Геолошки завод Србије институција од посебне важности за државу.

  • Влада Републике Србије, Министарство рударства и енергетике и Геолошки завод Србије имају за циљ да развију рударску индустрију и подрже инвеститоре, јер је привредни раст, економски развој и енергетска стабилност један од стубова националне економије, па све већа експлоатација минералних сировина постаје битан и неминован елеменат у националној економији и даљем друштвеном и економском развоју. Познавајући геолошке потенцијале земље Геолошки завод Србије ради на повећању учешћа рударске индустрије у БДП-у са садашњих 1,9 на 3,5 до 4 одсто, нудећи све капацитете којима располажемо. Повећање инвестиција у геологији и рударству допринеће порасту осталих привредних грана, али и отварање нових радних места.

У Србији су геолози открили више од 95 одсто различитих лежишта минералних сировина, ту су многобројни рудници, термални и термоминерални ресурси, инжењерскогеолошки објекти. Међутим, недостајала су нам, каже Рабреновић, истраживања која су покренута захваљујући доласку страних истраживачких компанија. То је била и добра прилика за запошљавање домаће памети – наших геолога и рудара, који су постали менаџери или сарадници у истраживачким тимовима тих компанија.

  • Већ доказано домаће, али и стицање новог знања и упознавање са савременим истражним методама и технологијама, српски геолози су дали велики допринос у овим истраживањима. На другој страни, наша земља је, између осталог, добила и један нови, обновљени и оснажени истраживачки потенцијал, што је такође значајно за будућност српске геологије.

Регионални и европски пројекти

Геолошки завод Србије годишње реализује око 60 пројеката из области регионалне геологије, хидрогеологије, геотехнике и лежишта минералних сировина. Завод је и пуноправни члан ЕуроГеоСурвеyс-а, који се бави решавањем питања од заједничког интереса у области геонаука и њиховом промоцијом кроз програме Европске Уније. Од великог значаја је и ангажовање Завода у програму Хоризонт 2020 који се реализује у оквиру пројекта ГеоЕРА (Европски истраживачки простор за геолошка истраживања ради пружања услуга геолошке службе за Европу). На пројекту сарађује 48 националних и регионалних организација и институција за геолошко истраживање из 33 европске државе.

  • ГеоЕРА обухвата четири тематске области: гео-енергију, подземну воду, минералне сировине и информациону платформу. Програмом се финансира 15 истраживачких пројеката којима је циљ да подрже интегрисање и ефикасније управљање приповршинским простором, одговорнију и јавно прихватљивију експлоатацију геолошких ресурса. Геолошки завод Србије успешно учествује у пет ГеоЕРА међународних пројеката који се завршавају у фебруару 2022. У јануару исте године требало би да крене и имплементација програма "Зелени план" коју спроводи Евопска комисија са амбицијом да се до 2050. постигне "енергетски неутрална економија".

Шта ће се променити доношењем измена Закона о рударству и геолошким истраживањима?

  • Предвиђеним изменама и допунама закона значајно су проширене надлежности Геолошког завода Србије, чиме стварамо предуслов да држава у већем капацитету и на одговоран начин подржи развој Геолошког завода Србије. Са друге стране, то ће обезбедити неопходне информације, подлоге и друго за реализацију свих оних стратешких циљева у области рударства.

У ствари, Геолошки завод ће се питати за оправданост студија и генералне пројекте капиталних објеката Републике Србије, као и за реализацију одобрених геолошких истраживања и експлоатацију минералних сировина путем електронског сервиса Е-рударство, што би убрзало процедуре и скратило рокове на оптималан ниво. Уз боље позиционирање струке Геолошком заводу биће омогућена израда карата и унапређење вођења геолошког информационог система.

  • Увођењем Геолошког завода Србије у саму процедуру добијања одобрења за геолошка истраживања уређује се сама област геологије и рударства и прате глобални трендови управљања минералним сировинама са државама у Европској унији, али се и врши усаглашавање са законском регулативом и виђењем Геолошког завода као Националне геолошке куће.

Саговорник објашњава да ће нова законска регулатива не само убрзати развој рударства, већ ће бити омогућено и домаћинско управљање минералним сировинама, кроз примену најновијих савремених технологија у процесу најбољих решења екстракције и изградњи рудничке и рударске инфраструктуре, уз поштовање еколошких стандарда заштите радне и животне средине. Закон пружа транспарентне и стабилне услове за инвестиције у рударство и геолошка истраживања, посебно у експлоатацији и преради минералних ресурса, као и у сфери концесионарства.

  • Једном речју, доношењем новог унапређеног и савременог закона и читавог сета нових подзаконских аката, увођењем електронског рударства, убеђени смо да ће се створити много бољи услови у погледу смањења ризика и сигурности инвестиционих улагања у рударски сектор, као и у области домаћинског планирања и чувања нашег минералног богатства, бољи и транспарентни услови за ефикаснија и рационалнија геолошка истраживања минералних сировина.

Дигитализација

Пандемија корона вируса није угрозила, нити је оставила последице на рад Геолошког завода Србије. Обављени су и на време завршени сви планирани теренски и лабораторијски радови, а посао је урађен без икакавог кашњења захваљујући информационо-комуникационим технологијама и раду на даљину. Управо дигитализација довела је до покретања израде апликације односно геопортала.

  • Геолошки завод Србије развија Андроид апликацију која ће бити потпуно бесплатна за преузимање на Гугл продавници и омогућаваће најбржи, најједноставнији, модеран приступ информацијама у вези са геологијом Србије. Сваки корисник апликације, било да је геолог или заинтересован за геологију имаће увид у геолошки потенцијал одређене локације, зоне клизишта, биће то интерактивна карта са лежиштима и појавама минералних сировина, затим геоморфолошке и карте са другим геолошким обележјима. Корисницима ће бити доступни геолошки, геоеколошки, хидрогеолошки, геомеханички подаци, геолошка збирка, као и остали пројекти по угледу на европске земље.

Овакав системски искорак представљаће, сматра Драгоман Рабреновић, снажан алат за остваривање стратегије управљања минерално сировинским комплексом са основном идејом остваривања дугорочног циља рударског сектора.

Иначе, Геолошки завод Србије је научна институција чији корени воде порекло од 1848. године када је под управом Министарства финансија Кнежевине Србије при рударском одељењу рудника Мајданпек формирана "геолошка служба". За историју геолошке делатности битна је и 1930. година, јер је тада основан Геолошки институт Краљевине Југославије. Онда следи формирање Геозавода, па Геоинститута, а пре 10 година спајањем две геолошке куће настао је садашњи Геолошки завод Србије.

01.04.2021.

Директор Геолошког завода Србије са председницом Општине Вождовац: Успоставити сарадњу Геолошког завода Србије са Општином Вождовац на пољу геолошких истраживања

Директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић и вд помоћница директора Јелена Кокот састали су се данас са председницом Општине Вождовац госпођом Иваном Томић Илић и њеним тимом. Повод за састанак је сарадња у геолошким истраживањима.

 Директор Геолошког завода Србије са председницом Општине Вождовац

"Општина Вождовац је просторно велика општина са сложеном геологијом, Геолошки завод Србије је вољан да сарађује са вама и помогне вам у решавању бројних геохазарда, давању експертских мишљења која вам даље према Граду може помоћи у процедури при тражењу средстава за санирање значајних објеката и низ других послова из домена геологије, и да заједничким радом све суграђане општине Вождовац чека светла будућност", истакао је директор Геолошког завода Србије Драгоман Рабреновић.

 Директор Геолошког завода Србије са председницом Општине Вождовац

Председница Општине Ивана Томић Илић представила је рад Општине и постигнуте досадашње резултате из области геологије и посебно истакла велико задовољство да Општина Вождовац оствари сарадњу са Геолошким заводом као Националном геолошком кућом у циљу решавања вишегодишњих проблема на територији општине настале геохазардом као и сарадње по основу других геолошких истраживања.

30.03.2021.

МИЈАТОВИЋ: ИРИДИЈУМСКА ГРОЗНИЦА

ВД заменика директора Геолошког завода Србије, Предраг Мијатовић казао је да би Србија могла да експлоатише племенит метал - иридијум чија цена баснословно скаче.

МИЈАТОВИЋ: ИРИДИЈУМСКА ГРОЗНИЦА

Иако се Србија до сада није бавила експлоатацијом иридијума, наша земља би могла да почне да га производи, заједно са другим елементима из платинске групе, платином, паладијумом, осмијумом, рутенијумом и родијумом, јер за то постоје геолошки услови.

Елементи из те групе немају своје руде, већ се добијају без остатaка као нуспродукти, обично из лежишта гвожђа, бакра, никла и кобалта, од онога што остане након технолошке прераде главних минералних сировина.

„Потенцијална лежишта где би могла да се експлоатише ова група елемената су око Краљева, Аранђеловца, Трстеника... То би имало врло велики значај“, саопштава за Спутњик Предраг Мијатовић.

„Чињеница је да пре отварања рудника и почетка експлоатације неопходно урадити геолошка, а затим технолошка истраживања и да је то врло сложен и компликован процес који мора да прође све фазе како би на крају све било еколошки исправно и да се загађење животне средине сведе на минимум и са геолошког становишта постоје оправдања за озбиљније истраживање платинске групе елемената“, рекао је Мијатовић у интервјуу за Спутњик.

26.03.2021.

ОДРЖАНА 50. ДИРЕКТОРСКА РАДИОНИЦА И СКУПШТИНА EUROGEOSURVEYS

Због ситуације изазване пандемијом корона вирусом, 50. директорска радионица и Генерална скупштина EuroGeoSurveys (EGS) одржана је у onlajn формату у организацији секретаријата удружења са седиштем у Бриселу, 16. и 24. марта 2021. г.

EGS удружује 38 геолошких завода Европске уније (ЕУ) и држава кандидата за пријем у ЕУ, што обједињује неколико хиљада геолошких стручњака. Геолошки завод Србије (ГЗС) је пуноправна чланица EGS-a од мар 2015. г.

ОДРЖАНА 50. ДИРЕКТОРСКА РАДИОНИЦА И СКУПШТИНА EUROGEOSURVEYS

Из агенде скупа издвајамо изложени прогрес Establishing the European Geological Surveys Research Area to deliver a Geological Service for Europe (GeoERA) пројеката од чега ГЗС учествује у 5 од 15, и то три пројекта у области подземних вода (TACTIC, HOVER, RESOURCE), један пројекат у области геотермалне енергије (GeoConnect3d), и један пројекат у области минералних сировина (Mintell4EU). GeoERA програм ће се комплетирати почетком 2022. г.

У припреми је предлог новог програма који би омогућио формирање новог сета пројеката чија би реализација почела са 2022. г. У прилог припреми предлога програма објављен је Strategic Research and Inovation Agenda (SRIA), јануара 2021. г. У уводу документа се наводи: ''Да будемо спремни за будућност европског друштава и дамо бољи допринос конкурентности Европске уније, социјално благостање, управљање животном средином и међународним обавезама, EuroGeoSurveys, the Geological Survey of Europe, представља своју Стратешку агенду за истраживање и иновације. Овај документ чини основу и допринос истраживачким циљевима и задатацима европских геолошких завода, и њихов положај у Европском оквирном програму за истраживање и иновације - Horizon 2021 - 2027. Овај вишегодишњи план даје оквир како да геолошки заводи Европе заједно могу имати кључну улогу у интегрисању амбициозних циљева ЕУ за изградњу флексибилног и отпорног друштва са просперитетним економским растом. Дискутована је стратегија EGS-a и оквири за рад дати EGS статутом. Директори су својим гласовима на предложен материјал одредили смернице за даљу припрему новог програма. Усвојен је извештај о раду EGS-a за 2020.г.

Наш главни циљ биће примена иновативних решења заснована на истраживању и иновацијама за сигурност природних ресурса (земља и тло, вода, енергија и сировине) и управљање (складиштење енергије, ублажавање утицаја природних и антропогених утицаја) ка осигуравању еколошке одрживости и социјалне добробити и напретка у дигиталној ери.

05.03.2021.

Рабреновић: Залог за будућност

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић рекао је да доношењем новог унапређеног и савременог Закона о рударству и геолошким истраживањима и читавог сета нових подзаконских аката и увођењем електронског рударства повећаће се сигурност инвестиционих улагања у рударски сектор и домаћинско планирање и чување нашег минералног блага.

Рабреновић: Залог за будућност

  • Дефинисаћемо дугорочне циљеве развоја рударства и геолошких истраживања минералних ресурса и пројекцију потреба за свим врстама минералних сировина узимајући у обзир технички и технолошки развој не само применом у коповима и преради тих сировина, већ и могућу супституцију истих у индустрији Србије. Тиме ће се створити бољи услови за ефикаснија и рационалнија геолошка истраживања минералних сировина, рекао је Рабреновић у интервјуу за специјално издање магазине „Корд“ посвећено рударству.

Директор Геолошког завода рекао је да уколико Влада Републике Србије и Министарство рударства и енергетике жели да Геолошки завод буде присутан кроз Закон потребно је оснажити Геолошки завод кроз кадровско и техничко занављање.

  • Чињеница је да је геолошка организација држава Европске уније дала 2015. године Геолошком заводу равноправно чланство, иако Србија још није члан ЕУ, показује изузетан значај који се придаје нашим минерално-сировинским потенцијалима, рекао је Рабреновић у интервјуу за специјално издање магазине „Корд“ посвећено рударству.

12.02.2021.

Михајловићева: Нема развоја рударства без снажног и препознатљивог Геолошког завода Србије

Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да постојећи удео рударства у БДП-у, који износи 1,9 одсто, може за три године да се повећа на 3,5 до четири одсто и да важну улогу у томе има Геолошки завод Србије.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

  • Дaнашњи састанак са представницима Геолошког завода Србије један је од најважнијих састанака од како је формирано ново Министарство рударства и енергетике.Нема развоја рударства ако Геолошки завод Србије не добије своје право место, ако не буде много препознатљивији и незаобилазна адреса за све који раде било шта у области рударства у Србији, рекла је Михајловићева после састанка.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

Нема развоја рударства ако Геолошки завод Србије не добије своје право место, ако не буде много препознатљивији и незаобилазна адреса за све који раде било шта у области рударства у Србији”, рекла је Михајловићева после састанка.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

Она је истакла да је улога Геолошког завода веома значајна и да је потребно да ова институција буде присутнија на свим државним пројектима, не само у области рударства, него и у инфраструктури.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

  • Почетак свега је израда измена Закона о рударству и геолошким истраживањима, а морамо да имамо и јасније критеријуме по питању истражних права. Људи у заводу дају свој максимум, али ми желимо да уз подршку државе тај максимум буде још већи и сигурна сам да заједно можемо да покренемо ствари, рекла је Михајловићева.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

Директор Геолошког завода Србије, Драгоман Рабреновић, захвалио је потпредседници Владе и њеном тиму на данашњем састанку, и истакао да је данас покренуто неколико важних питања, укључујучи измене Закона о рударству и геолошким истраживањима, као и већу препознатљивост Геолошког завода Србије, имајући у виду капацитете и међународну репутацију ове институције.

Михајловићева: Стратешко партнерство са САД и канцеларија за сарадњу потребни зарад још бољих односа

Преузето са сајта mre.gov.rs, понедељак, 18. Јануар 2021.

01.02.2021.

Михајловићева: Нови закон о рударству обезбедиће више инвестиције и нова радна места

Потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић, присуствовала је данас у Привредној комори Србије презентацији и јавној расправи о изменама и допунама закона о рударству и геолошким истраживањима.

Михајловићева: Нови закон о рударству обезбедиће више инвестиције и нова радна места

Михајловићева је овим поводом изјавила да су закони које је Министарство рударства и енергетике припремило, а реч је о четири основна закона, база и основа за више инвестиција и нова радна места у Србији.

  • Да бисмо дошли до измена и допуна, радили смо заједно са привредом и свим важним институцијама. Закон који данас представљамо је модеран закон, који ће омогућити сигурност за инвеститоре, да ефикасно и брзо могу да уђу у истраживања, а касније и у експлоатацију. Даље, на један домаћински начин коначно ћемо управљати минералним ресурсима, с обзиром на то да данас наше резерве вреде 200 милијарди долара. Треће, изменама ћемо омогућити убрзану процедуру за сваког инвеститора, уводимо електронско рударство, неке поступке смо укинули, за неке скратили време, и дубоко верујем да ће за месец, месец и по дана, инвеститори моћи да добију све потребно да крену у рударски пројекат. Kапа свега је заштита животне средине. Kроз цео закон смо обавезали све да заштита животне средине буде додатно испоштована кроз дефинисане процедуре, рекла је она.
Михајловићева: Нови закон о рударству обезбедиће више инвестиције и нова радна места

Михајловићева је подсетила да је 2015. године удео рударства у БДП-у износио 2,1%, док је прошле године то било 1,6%.

  • Верујем да можемо да увећамо удео рударства у БДП-у, наш циљ је да за четири године он буде 4%. Још једна новина овог закона је и оснивање рударско-геолошке коморе, као што је имају и инжењери. Kомора ће се бавити едукацијом рудара и геолога, али и издавањем лиценци, док ћемо Геолошком заводу вратити значајну улогу јер ту се налази наша национална база, рекла је Михајловићева.
Михајловићева: Нови закон о рударству обезбедиће више инвестиције и нова радна места

Марко Чадеж, председник ПKС, захвалио је привредницима што ће данас учествовати у јавној расправи и дати своје мишљење.

  • Сврха сваке јавне расправе је да се привреда укључи заједно са Владом и ресорним министарствима, да се види која су решења добра, шта је добро за предвидивост пословања, шта је још потребно дефинисати. То бих волео и данас да чујем од привредника. У овом сектору послује око две хиљаде компанија, које имају око 9,5 милијарди пословног прихода. ПKС окупља разне секторе и требало би да гледамо да паралелно са инвестицијама у рударство то даље добро искористимо, као што је на пример литијум. То су стратешки важне ствари за нашу привреду и зато је и овај закон важан, рекао је Чадеж.

Директор Геолошког завода, проф др Драгоман Рабреновић, захвалио се Потпредседници Владе Србије и министарки рударства и енергетике, проф. др Зорана Михајловић на учествовању у јавној расправи.

Михајловићева: Нови закон о рударству обезбедиће више инвестиције и нова радна места
  • Уверен сам да ће доношењем овог унапређеног и савременог закона створити неупоредиво бољи услови у погледу смањења ризика, сигурност инвестиционих улагања у рударски сектор као и у области ефикаснијих и рационалних истраживања минералних сировина и геотермалних ресурса. Пошто је Завод основан по основу Закона о рударства и геолошким истраживањима као Национална геолошка кућа, видимо свој удео у праћењу истраживања, од издавања аката са информацијама за израду пројеката и планирања извођења геолошких радова, преко надзора у геолошким истраживањима до ревизије и одбране елабората а у складу са Европском и светском праксом а уз стручну контролу самог министарства. Новим законом о геолошким истраживањима поред инкорпорирања минералне политике која ће обезбедити ради атрактивности улагања у рударску индустрију најбоља решења везана за издавање одобрења за геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина путем електронског сервиса е-рударство, усклађивање закона о рударству са прописима Европске уније, нарочито у области заштите животне средине. И на крају надам се да ће ова дискусија имати конструктиван карактер и да ћемо заједничким снагама у што краћем року добити регулативу која ће бити по мери државе и инвеститора и одговарати савременим законима у свету .

 

19.08.2020.

НОВО ИЗДАЊЕ ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА СРБИЈЕ
ИСТРАЖИВАЊЕ НУКЛЕАРНИХ МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА СРБИЈЕ

Из штампе је изашло издање књиге под називом ИСТРАЖИВАЊЕ НУКЛЕАРНИХ МИНЕРАЛНИХ РЕСУРСА СРБИЈЕ, издавач је Геолошки завода Србије, а аутори су: Проф. др Раде Јеленковић, редовни професор, Рударско-геолошки факултет, Гојко Рончевић, дипломирани инжењер геологије, пензионер, и др Јован Ковачевић, виши научни саветник, Геолошки завод Србије. Циљ израде ове монографије да се представе јавности резултати геолошких истраживања урана и торијума Србије у временском периоду од 1948-2020. године. За објављене резултате, поред аутора, заслужни су многи истраживачи, различитих специјалности који су радили на истраживањима нуклеарних минералних сировина.

Монографија приказује резултате истраживања нуклеарних минералних сировина Србије у оквиру четири поглавља:

  1. Основе геохемије урана и торијума и типови лежишта;
  2. Регионална геолошка истраживања минерализације урана и торијума у Србији, примењене методе истраживања и остварени степен истражености;
  3. Полудетаљна и детаљна геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина Србије са приказом рудних лежишта и значајних појава урана и торијума;
  4. Оцена истраживања нуклеарних минералних ресурса Србије.
 Ново издање Геолошког завода Србије

Ново издање Геолошког завода Србије

Изражена је захвалност рецензентима др Радулу Поповићу, научном саветнику, редовном члану Академије инжењерских наука Србије и др Милосаву Симићу, научном саветнику, на критичком прегледу рукописа, и бројним сугестијама у одличној сарадњи са ауторима.

Aутори се захваљују и за финансијску помоћ Институту за рударство и металургију Бор, који је финансирао штампање ове монографије.

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ АКТУЕЛНОСТИ

 Врх стране
 Министарство рударства и енергетике  BEWARE  GeoEra  Геолошки информациони систем Србије  WEBGIS за геологију и рударство  Јавне набавке  Јавни тендери  Важне везе  Укидање печата  еУправа - исказивање интересовања за вакцинацију