MENI

Aktuelnosti

31.10.2021.

RABRENOVIĆ: ZAŠTO ZEMLjOTRES U MLADENOVCU

Povodom ispoljenog zemljotresa u Mladenovcu ističemo specifičnu geološku građu njegove okoline sa mogućim razlozima za pojavu zemljotresa. Prvo pitanje koje privlači znatiželju jeste šta zapravo uzrokuje potrese, da li su procesi u Zemljinoj kori za neke oblasti završeni, tj. da se oni u neko naredno dugo vreme neće ponoviti i na kraju, ima li mogućnosti da se unapred predvide zemljotresi.

Potresi u Zemlji su tako česti i slobodno se može reći da Zemlja permanentno podrhtava i na svakih 5-6 minuta javi se potres različitog inteziteta. U proseku godišnje se u Zemlji pojavi preko 1. milion slabih i jačih potresa, od kojih se mogu registrovati samo 2/3. Ti tihi potresi su najčešće manja podrhtavanja koje čovek u većini ne može da registruje, međutim svaki jači zemljotres biva registrovan, makar i u lokalnim okvirima. Katastrofalni potresi ostavljaju vidne tragove razaranja.

Uzroci zemljotresa često nisu jasno razjašnjeni. Međutim, najveći broj zemljotresa javlja se na tektonskim linijama, gde se duž razloma sučeljavaju, potiskuju i međusobno razilaze blokovi pokidane Zemljine kore. Na ovim mestima, gde je put magmi otvoren za njeno kretanje ka površini Zemlje, javljaju se česta naprezanja, pa i mehanička kretanja koja se pretvaraju u podrhtavanja, čiji se talasi prostiru na sve strane Zemlje. Do ovih procesa koji se manifestuju u Zemlji, koji su proizvod stanja i procesa u potkornim delovima Zemlje, pokreti nastaju kao posledica spoljnih uticaja, pre svega, od periodičnih pulsacija koje se javljaju na Suncu. Da između pulsacija na Suncu i zemljotresa postoje veze, ukazuje između ostalog, pojava: snažan bljesak sa Sunca i ogromna protuberanca, koja se dovodi u vezu sa očekivanim potresima na Zemlji.

Tumači se ipak da zemljotresi na Zemlji stoje u neposrednoj zavisnosti od pulsacija na Suncu. Potrebno je ispratiti ovih dana snažnu solarnu oluju na Suncu i kakve posledice može ostaviti na Zemlju. U Zemlji se manifestuju kao posledica oslobađanja energije, bilo zbog premeštanja određenih delova Zemljine kore (tektonski zemljotres) ili pak, usled kretanja magme.

Istorijsko-geološko vreme ovog područja Mladenovca je veoma složeno. Mezozojski deo kore čine jurske stene ofiolitskog melanža, čija podina ispod njih na površini nije otkrivena. Krajem jure i tokom donje krede predeo je obeležen stvaranjem flišoidnih sedimenata, što ukazuje na cikluse tektonski nemirnog prostora (snižavanja i izdizanja) morskog dna. Tokom gornje krede uz određena kolebanja stvorena je takođe flišna serija sa različitim litofacijalnim karakteristikama.

Posle gornje krede ovu oblast je zahvatila kontinentalna faza koja je trajala sve do početka srednjeg miocena. Formacije trpe značajna ubiranja, naročito spuštanja delova kore koji će dovesti do stvaranja jezerskih basena sa slatkovodnom sedimentacijom, kao na primer Venčani-Misača-Orašac-Kopljari. Spuštanje i razlamanje na trasi ovih jezerskih basena, otvorili su put magmi, tako da se paralelno sa sedimentacijom odvijala i magmatska aktivnost u samim basenima i njihovoj bližoj okolini.

Tercijarni magmatizam otpočeo je erupcijama praćeni izlivima lava kvarclatitskog sastava. Stvaraju se piroklastične (Žuti oglavak) i kvarclatitske vulkanske breče (Babe). Ovaj magmatski ciklus obrazovao je granitoide Kosmaja. Najmlađi miocenski vulkanski ciklus u Šumadiji se završava probojima mnogobrojnim riolitskim žicama.

Takozvanom „sarmatskom transgresijom“ dolazi do potapanja morskom vodom velikog dela kopna (avalskog kopna), usled čega se formira moreuz, kojim se „avalsko-kosmajski kompleks“ izdvojio na ostrvo Kosmaj i „avalsku mezozojsku gredu“.

Početkom pliocena područje se izrazito koleba od stvaranja kopna do ponovne transgresije koja prekriva kopno sve do reke Ralje. Dolazi do izražaja neotektonska aktivnost, oživljavaju stare longitudinalne dislokacije pravca sever-jug i nastaju nove, transverzalne (istok-zapad) i dijagonalne (severozapad-jugoistok, koje formiraju definitivni strukturni lik ispitivane oblasti.

Približno kod Mladenovca se ukrštaju dva veoma značajna duboka raseda Lužničko-topčiderski i Varovnički rased, koji su verovatno ključni za razvijanje snažnih naponskih stanja u preneogenom i neogenom delu kore. Nagomilana energija je svakako akumulirana u starim, kasnije obnovljenim dubokim transkurentnim strukturama ispod više stotina metara i kilometara neogenog i mezozojskog pokrova. Procenjuje se da je energija na većoj dubini pa se njena snaga gubi dok ne stigne na površinu.

Koliko je izvesno da se pojavi nova serija potresa na ovom prostoru, teško je pretpostaviti, međutim geološki činioci jesu složeni u svakom pogledu.

U prošlosti na celoj teritoriji Vardarske tektonske zone događali su se zemljotresi pretežno nižeg inteziteta. Neki od jače ispoljenih bili su 1896. god. u Svilajncu (oblast Srpsko-makedonske mase), razoran potres 1922. god. Aranđelovac, Lazarevac, razorni potres 1927 na Rudniku, jači potres Kruševac, Stalać, Pojate 1972.; zemljotres u Mionici, 1998, razorni potres u Kraljevu 2010. godine - istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

08.10.2021.

Rabrenović: Geološki zavod Srbije obeležava 11. oktobar Međunarodni dan borbe protiv prirodnih katastrofa

Čovek od kako je počeo da korača Zemljom, sve je više pažnje poklanjao onome što se oko njega zbiva. Pratio je događanja u Kosmosu, na Suncu i Zemlji, a posebno u svojoj okolini. Nastojao je da registruje stalne promene i zbivanja, doživljavao vulkanske erupcije na Zemlji podrhtavanje tla, doživljavao katastrofe i stalno se pitao –kakvo je ustrojstvo tog svemoćnog i nesagledivog Kosmosa, kakva je snaga Sunca koje Zemlji i svima živim bićima na njenom kopnu i u vodi daruje život, šta je uzrok čestim promenama klime, pojavi vulkana, zemljotresa, izrastanju planina, pomeranja obale.

Geologija kao nauka se sve više okretala očvrslom delu Zemljine kore – Litosferi, u kojoj se događaju sve pojave i promene i mnogi procesi na Zemlji.

U toku jedne godine na Zemlji se dogodi na hiljade različitih elementarnih nepogoda. Stoga su Svetska meteorološka organizacija i Ujedinjene nacije odabrale 11. oktobar - dan, koji se obeležava u svetu kao međunarodni dan posvećen očuvanju okoline i sprečavanju daljeg uništavanja planete Zemlje, smanjivanju prirodnih katastrofa i borbe protiv prirodnih katastrofa.

Prema ispoljenosti ozbiljnih katastrofa na Zemlji na prvom mestu su poplave 37%, oluje sa 28% , suša 9%, zemljotresi oko 8%, požari i ekstremne temperature oko 6%, vulkanske erupcije 2%.

Samo elementarne nepogode posledično dovode do različitih migracija ljudi i živog sveta, koje za sobom povlači pojavu raznih bolesti.

Ovi procenti predstavljaju i upozorenja u kom pravcu se neki događaji odvijaju, a koji mogu predstavljati opasnost po čovečanstvo. Primera radi, na planeti pijaće vode ima samo 2,5%, a ostatak od 97,5% je slana voda. To je uzrokovalo nestanak oko 30% raznog organskog sveta, nekontrolisana seča šuma, globalno zagrevanje utiče na klimatske promene.

Prema najnovijem istraživanju američkog Instituta za zemlju, najteža situacija sa širenjem zone pustinja u Aziji i Africi. Sahara se na severu Afrike širi prema Sredozemnom moru i pojas plodnih i pogodnih za život teritorija se neprestano sužava.

Ako se prevede u dolarima, ukupna godišnja šteta od prirodnih katastrofa kreće se od 50 do 60 milijardi dolara, a poplave čine najveću štetu preko 32%, oko 30% su štete od tropskih ciklona, 22% otpada na suše, 10% zemljotresi i oko 6% su ostale elementarne nepogode. Ovome treba dodati širenje raznih bolesti i epidemije poput Covid 19.

Na teritoriji Srbije ispoljavaju se mnogi procesi: poplave, klizišta, odroni, suše, požari, zemljotresi i sl. Geološki i drugi uslovi su pogodni za nastanak i razvoj procesa nestabilnosti i erodibilnosti terena. Oni predstavljaju krupne probleme za racionalno privredno i urbanističko planiranje i projektovanje, izgradnju i održavanje infrastrukturnih i drugih objekata. Takođe, pojave nestabilnosti i erodibilnosti utvrđene su i u terenima velike urbanizovanosti i velike privredne aktivnosti. Ove pojave često su rezultat i neadekvatnog čovekovog korišćenja terena, odnosno predstavljaju tehnogene hazarde.

  • Geološki zavod organizovano pristupa u sagledavanju hazarda od kliženja u Srbiji, i njegovo kompleksno izučavanje. Jedinstveni pristup izučavanju procesa nestabilnosti kao geološkog hazarda sa kojim je u vezi, neophodan je da bi se dobili osnovni elementi za odlučivanje o uslovima korišćenja terena za najrazličitije svrhe: urbanizacija, zaštita geološke kao dela životne sredine, korišćenje zaštićenih prostora, izgradnja infrastrukturnih objekata itd. - istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

Poseban cilj izrade katastra klizišta je formiranje baze podataka o klizištima odnosno katastra klizišta, prema metodologiji koju omogućuje GIS.

  • Izrada karata hazarda od kojih će prvenstveno imati korist država Srbija, kao i privredne orgaizacije, kao što su: vodoprivreda, elektroprivreda, saobraćaj, planerske i urbanističke organizacije i dr. Prikupljeni podaci korisno će poslužiti istraživačima i obrađivačima savremenih geoloških procesa – izjavio je direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

17.09.2021.

Rabrenović: Zavod obeležava Svetski dan geologa – 18 septembar

Geologija je nauka o Zemlji. Potreba da saznamo poreklo, građu i različite fizičke procese koji deluju na Zemlji i u njoj, stari su koliko i sam čovek. Kao nauka Geologija je prolazila mukotrpan period sve do 17. veka kada se u geologiji pojavljuju opšti principi koji će kasnije predstavljati temelje moderne Geologije.

Kakav je razvoj geologije kao nauke kod nas u Srbiji, o tome je napisano dosta podataka.

  • Geološki zavod Srbije, obeležava nekoliko važnih istorijskih činjenica i datuma koji su prethodili formiranju današnjeg Geološkog zavoda, rekao je Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof.dr Dragoman Rabrenović.

Jedan od svakako važnih datuma jeste 1848. godina uspostavljanja organizovane geološke službe u Srbiji, koja je delovala u okviru Rudarskog odeljenja rudnika „Majdanpek".

Drugi vrlo važan datum jeste 20. decembar 1930. godine, kada je Ukazom njegovog veličanstva Kralja Aleksandra I., formiran Geološki institut Kraljevine Jugoslavije.

  • Treći period nastupio je posle Drugog svetskog rata, tačnije 1946. godine. To se nije dogodilo slučajno. Geologija je ušla u razdoblje veoma intenzivnog razvoja zbog sve većih potreba za geološkim istraživanjima. Postalo je skoro nezamislivo da se u tlu izvode iole ozbiljniji inženjerski zahvati bez prethodnih geoloških ispitivanja. Sem toga, u evropskim razmerama, geologija je 1946. prevedena iz sfere potrošnje (odnosno investicija) u proizvodnju, dakle - u privredu. Tretirana je kao specifična grana materijalne proizvodnje od posebnog društvenog interesa i zadobila snažnu državnu podršku. Ovim je nastupio novi opšti odnos prema geologiji. Naglo je kod nas narasla potreba za geološkim istraživanjima u svim oblastima, u fundamentalnoj geologiji i u svim domenima primenjene geologije, istakao je Direktor Geološkog zavoda, prof. Dr Dragoman Rabrenović.

Na današnji dan kada radno slavimo svetski Dan geologa – 18 septembar, predstavljamo vam izrađenu stalnu geološku postavku u prostorijama Geološkog zavoda Srbije. Geološka postavka se sastoji od petrološko-paleontoloških artefakata , minerala i kristala sa teritorije Srbije. Postavka odražava dugo geološko vreme istorije Zemljine kore Srbije od starog vremena - Proterozoika do Kvartara i pojave čoveka na Zemlji.

17.09.2021.

Rabrenović: Izvedeno geološko istraživanje sa geolozima iz Republike Češke

U organizaciji Geološkog zavoda Srbije i geologa iz Republike Češke u periodu od 4-12 septembra 2021. godine izvedena su terenska geološka istraživanja na profilu jursko-krednih naslaga Dedine kod Golupca.

  • Istraživanja su sprovedena po projektu „ Globalni događaji na granici jura-kreda i korelacija sa drugim oblastima“, koga vodi Geološki zavod Češke, Akademija Češke i Univerzitet iz Praga i Ostrave. U okviru ovog projekta uključen je i Geološki zavod Srbije kao geološka kuća od nacionalnog značaja, istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije prof.dr Dragoman Rabrenović.
  • Tokom istraživanja primenjeno je nekoliko metoda: istrumentalna metoda geofizike, geohemije, sedimentologije, makro i mikro paleontologije, karbonatnog nanoplangtona i palinologije. Rezultati ovih izučavanja poslužiće nam za metode izučavanja formacione geologije u Srbiji, naglasio je direktor Geološkog zavoda Srbije.

Ovom prilikom upriličeno je i razgledanje geološke građe Nacionalnog parka Đerdap kao i arheoloških znamenitosti.

04.08.2021.

RABRENOVIĆ: REŠAVANjE KLIZIŠTA „PANjA GLAVA“ U OPŠTINI PRIBOJ

      

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović prisustvovao je 4.08. 2021 godine sastanku u opštini Priboj, na poziv Kancelarije za upravljanjem javnim ulaganjima, povodom rešavanja klizišta „Panja Glava“. Sastanku su prisustvovali predstavnici Opštine Priboj, JPV „Srbijavode“ JP „Putevi Srbije“ „Infrastruktura železnice Srbije“ ad. Predstavljen je Projektni zadatak koga je izradila (decembra 2019. godine) radna grupa imenovana od strane Sektora za vanredne situacije, kojom je rukovodio direktor Geološkog zavoda prof. dr Dragoman Rabrenović.

Nakon završenog sastanka u Opštini, učesnici sastanka su izašli na predmetnu lokaciju, gde su se na terenu detaljnije upoznali sa stanjem klizišta.

22.06.2021.

Rabrenović: Moguća saradnja Geološkog zavoda Srbije sa JU Zavodom za geološka istraživanja Crne Gore

Direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović i vd pomoćnika direktora sektora za istraživanje ležišta mineralnih sirovina Jelena Kokot dipl. inž. geologije, sastali su se danas sa direktorom JU Zavod za geološka istraživanja Crne gore Novom Radulovićem, dipl. inž. geologije, i razgovarali o mogućnosti međusobne saradnje. Na sastanku je dogovoreno da se prvo pripremi okvirni Memorandum o saradnji dva zavoda, na bazi koga će se definisati bliži koraci saradnje. Jedna od pomenutih tema saradnje je definisanje i prostorno povezivanje geoloških formacija u pograničnom pojasu na listovimaPrijepolje i Bijelo Polje. Razgovaralo se i o drugim modalitetima saradnje koji proizilaze iz prograna EGS.

14.06.2021.

Mijatović: Rudno blago Srbije – kako ga pametno iskoristiti

Tekst preuzet sa stranice novinskog lista Sputnik Srbija

Malo-malo pa čujemo, uglavnom od političara, da je Srbija bogata „rudnim blagom“, da raspolaže značajnim količinama različitih metala i nemetala. Procenjuje se da oko dva odsto BDP-a Srbije pripada rudarskom sektoru, s tim što oko 90 odsto čine energetske mineralne sirovine (ugalj, nafta i prirodni gas) i bakar kao metalična mineralna sirovina.

Od metala najzastupljenija je eksploatacija bakra, olova, cinka, srebra i zlata.

Ovi resursi zanimljivi su i inostranim rudarskim kompanijama, koje veoma aktivno istražuju po Srbiji tražeći „rudno blago“. Bakar, sa svojim starim i novopotvrđenim rezervama i delatnostima nekadašnjeg RTB Bor, čiji je sada vlasnik kineski „Ziđin“ već godinama je u središtu pažnje političara, stručne javnosti, ali i građana, zbog ekonomskog potencijala ali i sve većih zahteva po pitanju zaštite životne sredine u rudarskom sektoru.

Koliko bi rudarenje jadarita i proizvodnja litijuma ugrožavala životnu sredinu u okolini Loznice ključno je pitanje vezano i za projekat rudarske kompanije, koliko smo zapravo bogati „rudnim blagom“, umemo li njime pametno da gazdujemo, a da ne ugrozimo životnu sredinu tema je današnje „Energije Sputnjika“ u kojoj Jelica Putniković razgovara sa stručnjakom za geološka istraživanja Predragom Mijatovićem, zamenikom direktora Geološkog zavoda Srbije.

Video prilog zamenika direktora Geološkkog zavoda Srbije možete pogledati na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php .

21.05.2021.

Rabrenović: Geološki zavod Srbije pomagaće lokalnim samoupravama u poslovima pružanja stručne pomoći od značaja za njihovu teritoriju, lokalna samouprava mora voditi računa o prevenciji na smanjenju pojava geohazarda

Redovna sednica Republičkog štaba za vanredne situacije održana je u Palati Srbije 21.05.2021. godine. Ispred Geološkog zavoda Srbije, izvestilac direktor prof. dr Dragoman Rabrenović, informisao je o stanju klizišta na teritoriji Republike Srbije, izvestio o postojećem stanju i predlog mera za rešavanje, i izneo detaljnije informacije o klizištu „Panja Glava-Glišine vode“ u Priboju i o klizištu u Užicu.

Direktor je predložio mere u cilju brže izrade katastra klizišta Srbije, praćenju daljih procesa i uvida u stanje stabilnosti terena na celoj teritoriji Srbije, da se u prostorno-planskim dokumentima sagledavaju na adekvatan način inženjersko geološke zone, i da se daju preporuke za izgradnju onih objekata u vezi dozvoljenog stepena opterećenja čime bi se predupredile posledice neadekvatnog korišćenja terena.

Klizište „Panja glava-Glišine vode" je vrlo rizično klizište zajedno sa Umkom stavljeno je u najgori scenario i svako odlaganje sanacije nosi odgovarajući rizik za nastanak hazarda.

17.05.2021.

Rabrenović: Mnogo je prostora za saradnju Geološkog zavoda Srbije sa Kineskim geološkim zavodom

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović održao je danas sastanak sa Geološkim zavodom (Shenyang centar CGS) Narodne Republike Kine i sa njima razgovarao o mogućnostima nastavka saradnje u 2021. godini. Sastanak je ove godine održan u onlajn formatu.

U jednočasovnom sastanku, ispred Kineskog geološkog zavoda (Shenyang centar CGS) učestvovali su: dr Zhang Daquan, direktor, g. Gao Xinping, zamenik direktora, dr Zhou Yongheng, dr Xu Fengming, i g. Wu Datian a ispred Geološkog zavoda Srbije direktor prof. dr Dragoman Rabrenović, Aleksandra Gulan, rokovodilac grupe za međunarodnu saradnju i projekte.

  • Postigli smo do sada dobre rezultate ali smo definisali i nove potencijale za saradnju u narednom periodu. Razmenjivaćemo iskustva i znanja iz oblasti geologije. Srbija i Kina imaju odlične odnose. Konstatovali smo da se dogovorena poseta Kineskog Geološkog zavoda Beogradu za jun 2020.godine odlaže do daljnjeg zbog virusa Covid 19. Čim se steknu uslovi za navedenu posetu doći će do potpisivanja Sporazuma za nastavak saradnje i da će to biti važno za Geološki zavod Srbije, izjavio je direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović.

12.05.2021.

Rabrenović: Budimo odgovorni, vakcinišimo se!

Vakcinacija je stvar odgovornosti i solidarnosti, pri čemu svi koji su se vakcinisali štite sebe ali i one koji to nisu učinili. To je jedini način da pobedimo virus i vratimo se normalnom životu i radu, i gradimo budućnost Srbije jer samo tako možemo održati ekonomiju i privredu.

  • Apelujem na građane Srbije koji se nisu vakcinisali da to što pre urade i samim tim doprinesu imunizaciji stanovništva protiv virusa Covid 19. Veliki broj zaposlenih u Geološkom zavodu vakcinisalo se jednom od vakcina i to je zajednički uspeh svih nas, odnosno sposobnosti države da nabavi sve četiri vakcine i sprovede masovnu imunizaciju, i to zahvaljujući zalaganjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Ipak, potrebno je da to učinimo svi, kako ostali zaposleni u Geološkom zavodu Srbije tako i svi građani jer je u imunizaciji spas. Lično sam se među prvima vakcinisao i revakcinisao kao i ostatak rukovodstva, što svima preporučujem, posebno u uslovima u kojima je država obezbedila da svaki građanin može birati vakcinu koju želi, istakao je direktor Geološkom zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.
  • Rad Geološkog zavoda nije stao, naše ekipe su već na terenu i aktivno izvode geološka istraživanja, ali nije lako očuvati kontinuitet u istraživanjima ukoliko nismo zdravi i ne možemo da radimo, jer samo radom možemo sačuvati svoju državu i biti još uspešniji, izjavio je direktor Geološkom zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović.

09.05.2021.

IZGRADNjA NA KORIDORU DOVELA DO ZLATA! Jedna deonica auto puta u centralnoj Srbiji bukvalno leži na bogatstvu

Direktor Geološkog zavoda Srbije, profesor Dragoman Rabrenović kaže da je Pravilnik o geološkim istraživanjima značajan dokument kojim se otvaraju vrata za nove investicije u ovoj oblasti.

 IZGRADNjA NA KORIDORU DOVELA DO ZLATA! Jedna deonica auto puta u centralnoj Srbiji bukvalno leži na bogatstvu

Da je Srbija bogata rudnim bogatstvima i da su neka od njih do skoro bila neotkrivena potvrđuje i to što su tokom priprema građevinskih radova na nekim infrastrukturnim objektima, poput Koridora 10 i 11, otkrivena značajna nalazišta plemenitih metala, ali i drugih minerala, koja su isplativa za eksploataciju.

Da je to tako potvrđuju i navodi stručnjaka, ali i Ministarstvo rudarstva i energetike koje je zbog toga i svojim Pravilnikom o utvrđivanju programa osnovnih geoloških istraživanja za ovu godinu, definisalo kao prioritet preispitivanje sadržaja novootkrivenih rudnih nalažišta, posebno onih između Preljine i Požege, na trasi Koridora 11. Ukoliko se pokaže da je reč o bogatim i isplativim nalazištima, ona treba da se upišu u geološke karte Srbije.

Prema dosadašnjim nalazima gotovo je sigurno da će se na toj karti naći lokaliteti u području tunela Munjino brdo i Laz , koji se posebno apostrofiraju u Pravilniku geoloških istraživanja za ovu godinu.

- Tokom 2018. godine, istraživanja metaličnih mineralnih sirovina koja su pratila pripremne građevinske radove u području izgradnje koridora 11, a naročito na izgradnji tunela Munjino brdo i Laz, pokazala su značajna nalazišta zlata i povišene sadržaje srebra na tim lokacijama. Na lokalitetu "Munjino brdo", iz jezgra bušotine koja se nalazi u filitima, dobijeni su sadržaji zlata od 5,74 ppm i srebra od 0,7 ppm. Pored ovih metala na ulazu u tunel "Munjino brdo" u grafitičnim škriljcima i filitima registrovani su povišeni sadržaji hroma i srebra. Na izlazu iz tunela registrovani su povišeni sadržaji hroma, mangana, srebra i kobalta - navodi se u Pravilniku.

Ono što se ne navodi je da se oznaka ppm (engl. parts per million), odnosi na milioniti deo celine, ali i da je eksploatacija rude zlata isplativa sa već 0,5 ppm. Drugim rečima, ako su tačna ova početna istraživanja, reč je o izuzetno bogatom nalazištu.

Da je to tako potvrdili su još 2015. godine stručnjaci Geološkog zavoda Srbije koji su nagovestili da će izgradnja Koridora 11 pokrenuti i rudarstvo, jer je probijanje trase dovelo do izuzetnih otkrića.

- Luk na kome se nalaze planine Rudnik, Borač i Kotlenik, deo je velikog vulkanskog prostora koji je samo u jednom delu istražen. Sada se tu gradi auto-put i otkrića prilikom probijanja trase ukazuju na značajna ležišta. Ekipe Geološkog zavoda naišle su na stare rudarske potkope u čijim stenama su pronađeni antimon, živa i zlato. Reč je o jedinstvenom prostoru za nove rudnike, samo da neko bude zainteresovan da ih eksploatiše - govorili su tada iz Geološkog zavoda Srbije.

Te njihove indicije su se pokazale kao tačne jer su pored zlata, srebra, na nekim lokalitetima, poput Ivanovci kod Ljiga, potvrđeni i povišeni sadržaji retkih metala poput berilijuma, niobijuma, volframa, srebra i torijuma.

- U 2016. godini najveći obim osnovnih geoloških istraživanja obavljen je na Koridorima 11 i 10. Na području Takovo-Preljina, duž trase puta, tada su otkrivene interesantne mineralizacije antimona, hroma, nikla i žive. Istraživanja su obavljena i na području izgradnje trase Koridora 10, od Niša do Pirota, kada su u Ridanjsko-krepoljinskoj i Borsko metalogenetskoj zoni zabeležena interesantna nalazišta bakra i zlata. Zbog svih okolnosti u 2021. godini, planiran je nastavak geoloških istraživanja na Koridoru 11, odnosno na deonici Preljina-Požega, ali i na putnom pravcu Ruma-Šabac-Loznica, kao i na drugim geološki interesantnim područjima - navodi se u dokumentu Ministarstva rudarstva.

Pored ovih nalazišta država plemenite metale traži i na Goliji i Ozrenu. Reč je o perspektivnim terenima koji imaju visok sadržaj zlata. Zato će se na ovim planinama nastaviti istraživanja i u 2021. godini koja će biti proširena i na teritoriju između Zlatara i Priboja.

Sva ova istraživanja trebalo bi da se završe do kraja 2024. godine, kada će se pokazati koja od njih su isplativa za eksploataciju.

Direktor Geološkog zavoda Srbije, profesor Dragoman Rabrenović kaže da je Pravilnik o geološkim istraživanjima značajan dokument kojim se otvaraju vrata za nove investicije u ovoj oblasti.

  • Programom se planira nastavak terenskih, laboratorijskih i kabinetskih istraživanja na započetim i novim projektima izrade Geološke karte Srbije, izvođenje hidrogeoloških i inženjerskogeoloških istraživanja, kao i geološka istraživanja metaličnih, nemetaličnih i energetskih mineralnih sirovina. Rad na ovim projektima i nakon njihovog završetka, stvoriće uslove za primenjena geološka istraživanja koja će otvoriti vrata kako domaćim tako i stranim investitorima - rekao je Rabrenović.

20.04.2021.

RABRENOVIĆ: Od geološke službe do naučne institucije od posebne važnosti
Prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije

Intervju obavila: Vesna Zdravković

 RABRENOVIĆ: Od geološke službe do naučne institucije od posebne važnosti

Nema razvoja rudarstva ako Geološki zavod Srbije ne dobije pravo mesto, ako ne bude mnogo prepoznatljiviji i nezaobilazna adresa za sva geološka istraživanja, kazala je nedavno ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović posle sastanka sa direktorom Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragomanom Rabrenovićem. Uspešno sprovedene aktivnosti te institucije, a reč je o realizaciji razvojnih, naučno-istraživačkih i međunarodnih projekata iz oblasti geologije, podzemnih voda, sanacije klizišta, kao i priprema inženjersko-geotehničkih istraživanja za lokalne samouprave potvrđuju da je Geološki zavod Srbije institucija od posebne važnosti za državu.

  • Vlada Republike Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike i Geološki zavod Srbije imaju za cilj da razviju rudarsku industriju i podrže investitore, jer je privredni rast, ekonomski razvoj i energetska stabilnost jedan od stubova nacionalne ekonomije, pa sve veća eksploatacija mineralnih sirovina postaje bitan i neminovan elemenat u nacionalnoj ekonomiji i daljem društvenom i ekonomskom razvoju. Poznavajući geološke potencijale zemlje Geološki zavod Srbije radi na povećanju učešća rudarske industrije u BDP-u sa sadašnjih 1,9 na 3,5 do 4 odsto, nudeći sve kapacitete kojima raspolažemo. Povećanje investicija u geologiji i rudarstvu doprineće porastu ostalih privrednih grana, ali i otvaranje novih radnih mesta.

U Srbiji su geolozi otkrili više od 95 odsto različitih ležišta mineralnih sirovina, tu su mnogobrojni rudnici, termalni i termomineralni resursi, inženjerskogeološki objekti. Međutim, nedostajala su nam, kaže Rabrenović, istraživanja koja su pokrenuta zahvaljujući dolasku stranih istraživačkih kompanija. To je bila i dobra prilika za zapošljavanje domaće pameti – naših geologa i rudara, koji su postali menadžeri ili saradnici u istraživačkim timovima tih kompanija.

  • Već dokazano domaće, ali i sticanje novog znanja i upoznavanje sa savremenim istražnim metodama i tehnologijama, srpski geolozi su dali veliki doprinos u ovim istraživanjima. Na drugoj strani, naša zemlja je, između ostalog, dobila i jedan novi, obnovljeni i osnaženi istraživački potencijal, što je takođe značajno za budućnost srpske geologije.

Regionalni i evropski projekti

Geološki zavod Srbije godišnje realizuje oko 60 projekata iz oblasti regionalne geologije, hidrogeologije, geotehnike i ležišta mineralnih sirovina. Zavod je i punopravni član EuroGeoSurveys-a, koji se bavi rešavanjem pitanja od zajedničkog interesa u oblasti geonauka i njihovom promocijom kroz programe Evropske Unije. Od velikog značaja je i angažovanje Zavoda u programu Horizont 2020 koji se realizuje u okviru projekta GeoERA (Evropski istraživački prostor za geološka istraživanja radi pružanja usluga geološke službe za Evropu). Na projektu sarađuje 48 nacionalnih i regionalnih organizacija i institucija za geološko istraživanje iz 33 evropske države.

  • GeoERA obuhvata četiri tematske oblasti: geo-energiju, podzemnu vodu, mineralne sirovine i informacionu platformu. Programom se finansira 15 istraživačkih projekata kojima je cilj da podrže integrisanje i efikasnije upravljanje pripovršinskim prostorom, odgovorniju i javno prihvatljiviju eksploataciju geoloških resursa. Geološki zavod Srbije uspešno učestvuje u pet GeoERA međunarodnih projekata koji se završavaju u februaru 2022. U januaru iste godine trebalo bi da krene i implementacija programa "Zeleni plan" koju sprovodi Evopska komisija sa ambicijom da se do 2050. postigne "energetski neutralna ekonomija".

Šta će se promeniti donošenjem izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima?

  • Predviđenim izmenama i dopunama zakona značajno su proširene nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, čime stvaramo preduslov da država u većem kapacitetu i na odgovoran način podrži razvoj Geološkog zavoda Srbije. Sa druge strane, to će obezbediti neophodne informacije, podloge i drugo za realizaciju svih onih strateških ciljeva u oblasti rudarstva.

U stvari, Geološki zavod će se pitati za opravdanost studija i generalne projekte kapitalnih objekata Republike Srbije, kao i za realizaciju odobrenih geoloških istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina putem elektronskog servisa E-rudarstvo, što bi ubrzalo procedure i skratilo rokove na optimalan nivo. Uz bolje pozicioniranje struke Geološkom zavodu biće omogućena izrada karata i unapređenje vođenja geološkog informacionog sistema.

  • Uvođenjem Geološkog zavoda Srbije u samu proceduru dobijanja odobrenja za geološka istraživanja uređuje se sama oblast geologije i rudarstva i prate globalni trendovi upravljanja mineralnim sirovinama sa državama u Evropskoj uniji, ali se i vrši usaglašavanje sa zakonskom regulativom i viđenjem Geološkog zavoda kao Nacionalne geološke kuće.

Sagovornik objašnjava da će nova zakonska regulativa ne samo ubrzati razvoj rudarstva, već će biti omogućeno i domaćinsko upravljanje mineralnim sirovinama, kroz primenu najnovijih savremenih tehnologija u procesu najboljih rešenja ekstrakcije i izgradnji rudničke i rudarske infrastrukture, uz poštovanje ekoloških standarda zaštite radne i životne sredine. Zakon pruža transparentne i stabilne uslove za investicije u rudarstvo i geološka istraživanja, posebno u eksploataciji i preradi mineralnih resursa, kao i u sferi koncesionarstva.

  • Jednom rečju, donošenjem novog unapređenog i savremenog zakona i čitavog seta novih podzakonskih akata, uvođenjem elektronskog rudarstva, ubeđeni smo da će se stvoriti mnogo bolji uslovi u pogledu smanjenja rizika i sigurnosti investicionih ulaganja u rudarski sektor, kao i u oblasti domaćinskog planiranja i čuvanja našeg mineralnog bogatstva, bolji i transparentni uslovi za efikasnija i racionalnija geološka istraživanja mineralnih sirovina.

Digitalizacija

Pandemija korona virusa nije ugrozila, niti je ostavila posledice na rad Geološkog zavoda Srbije. Obavljeni su i na vreme završeni svi planirani terenski i laboratorijski radovi, a posao je urađen bez ikakavog kašnjenja zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama i radu na daljinu. Upravo digitalizacija dovela je do pokretanja izrade aplikacije odnosno geoportala.

  • Geološki zavod Srbije razvija Android aplikaciju koja će biti potpuno besplatna za preuzimanje na Gugl prodavnici i omogućavaće najbrži, najjednostavniji, moderan pristup informacijama u vezi sa geologijom Srbije. Svaki korisnik aplikacije, bilo da je geolog ili zainteresovan za geologiju imaće uvid u geološki potencijal određene lokacije, zone klizišta, biće to interaktivna karta sa ležištima i pojavama mineralnih sirovina, zatim geomorfološke i karte sa drugim geološkim obeležjima. Korisnicima će biti dostupni geološki, geoekološki, hidrogeološki, geomehanički podaci, geološka zbirka, kao i ostali projekti po ugledu na evropske zemlje.

Ovakav sistemski iskorak predstavljaće, smatra Dragoman Rabrenović, snažan alat za ostvarivanje strategije upravljanja mineralno sirovinskim kompleksom sa osnovnom idejom ostvarivanja dugoročnog cilja rudarskog sektora.

Inače, Geološki zavod Srbije je naučna institucija čiji koreni vode poreklo od 1848. godine kada je pod upravom Ministarstva finansija Kneževine Srbije pri rudarskom odeljenju rudnika Majdanpek formirana "geološka služba". Za istoriju geološke delatnosti bitna je i 1930. godina, jer je tada osnovan Geološki institut Kraljevine Jugoslavije. Onda sledi formiranje Geozavoda, pa Geoinstituta, a pre 10 godina spajanjem dve geološke kuće nastao je sadašnji Geološki zavod Srbije.

01.04.2021.

Direktor Geološkog zavoda Srbije sa predsednicom Opštine Voždovac: Uspostaviti saradnju Geološkog zavoda Srbije sa Opštinom Voždovac na polju geoloških istraživanja

Direktor Geološkog zavoda Srbije prof. dr Dragoman Rabrenović i vd pomoćnica direktora Jelena Kokot sastali su se danas sa predsednicom Opštine Voždovac gospođom Ivanom Tomić Ilić i njenim timom. Povod za sastanak je saradnja u geološkim istraživanjima.

 Direktor Geološkog zavoda Srbije sa predsednicom Opštine Voždovac

"Opština Voždovac je prostorno velika opština sa složenom geologijom, Geološki zavod Srbije je voljan da sarađuje sa vama i pomogne vam u rešavanju brojnih geohazarda, davanju ekspertskih mišljenja koja vam dalje prema Gradu može pomoći u proceduri pri traženju sredstava za saniranje značajnih objekata i niz drugih poslova iz domena geologije, i da zajedničkim radom sve sugrađane opštine Voždovac čeka svetla budućnost", istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije Dragoman Rabrenović.

 Direktor Geološkog zavoda Srbije sa predsednicom Opštine Voždovac

Predsednica Opštine Ivana Tomić Ilić predstavila je rad Opštine i postignute dosadašnje rezultate iz oblasti geologije i posebno istakla veliko zadovoljstvo da Opština Voždovac ostvari saradnju sa Geološkim zavodom kao Nacionalnom geološkom kućom u cilju rešavanja višegodišnjih problema na teritoriji opštine nastale geohazardom kao i saradnje po osnovu drugih geoloških istraživanja.

30.03.2021.

MIJATOVIĆ: IRIDIJUMSKA GROZNICA

VD zamenika direktora Geološkog zavoda Srbije, Predrag Mijatović kazao je da bi Srbija mogla da eksploatiše plemenit metal - iridijum čija cena basnoslovno skače.

MIJATOVIĆ: IRIDIJUMSKA GROZNICA

Iako se Srbija do sada nije bavila eksploatacijom iridijuma, naša zemlja bi mogla da počne da ga proizvodi, zajedno sa drugim elementima iz platinske grupe, platinom, paladijumom, osmijumom, rutenijumom i rodijumom, jer za to postoje geološki uslovi.

Elementi iz te grupe nemaju svoje rude, već se dobijaju bez ostataka kao nusprodukti, obično iz ležišta gvožđa, bakra, nikla i kobalta, od onoga što ostane nakon tehnološke prerade glavnih mineralnih sirovina.

„Potencijalna ležišta gde bi mogla da se eksploatiše ova grupa elemenata su oko Kraljeva, Aranđelovca, Trstenika... To bi imalo vrlo veliki značaj“, saopštava za Sputnjik Predrag Mijatović.

„Činjenica je da pre otvaranja rudnika i početka eksploatacije neophodno uraditi geološka, a zatim tehnološka istraživanja i da je to vrlo složen i komplikovan proces koji mora da prođe sve faze kako bi na kraju sve bilo ekološki ispravno i da se zagađenje životne sredine svede na minimum i sa geološkog stanovišta postoje opravdanja za ozbiljnije istraživanje platinske grupe elemenata“, rekao je Mijatović u intervjuu za Sputnjik.

26.03.2021.

ODRŽANA 50. DIREKTORSKA RADIONICA I SKUPŠTINA EUROGEOSURVEYS

Zbog situacije izazvane pandemijom korona virusom, 50. direktorska radionica i Generalna skupština EuroGeoSurveys (EGS) održana je u onlajn formatu u organizaciji sekretarijata udruženja sa sedištem u Briselu, 16. i 24. marta 2021. g.

EGS udružuje 38 geoloških zavoda Evropske unije (EU) i država kandidata za prijem u EU, što objedinjuje nekoliko hiljada geoloških stručnjaka. Geološki zavod Srbije (GZS) je punopravna članica EGS-a od mar 2015. g.

ODRŽANA 50. DIREKTORSKA RADIONICA I SKUPŠTINA EUROGEOSURVEYS

Iz agende skupa izdvajamo izloženi progres Establishing the European Geological Surveys Research Area to deliver a Geological Service for Europe (GeoERA) projekata od čega GZS učestvuje u 5 od 15, i to tri projekta u oblasti podzemnih voda (TACTIC, HOVER, RESOURCE), jedan projekat u oblasti geotermalne energije (GeoConnect3d), i jedan projekat u oblasti mineralnih sirovina (Mintell4EU). GeoERA program će se kompletirati početkom 2022. g.

U pripremi je predlog novog programa koji bi omogućio formiranje novog seta projekata čija bi realizacija počela sa 2022. g. U prilog pripremi predloga programa objavljen je Strategic Research and Inovation Agenda (SRIA), januara 2021. g. U uvodu dokumenta se navodi: ''Da budemo spremni za budućnost evropskog društava i damo bolji doprinos konkurentnosti Evropske unije, socijalno blagostanje, upravljanje životnom sredinom i međunarodnim obavezama, EuroGeoSurveys, the Geological Survey of Europe, predstavlja svoju Stratešku agendu za istraživanje i inovacije. Ovaj dokument čini osnovu i doprinos istraživačkim ciljevima i zadatacima evropskih geoloških zavoda, i njihov položaj u Evropskom okvirnom programu za istraživanje i inovacije - Horizon 2021 - 2027. Ovaj višegodišnji plan daje okvir kako da geološki zavodi Evrope zajedno mogu imati ključnu ulogu u integrisanju ambicioznih ciljeva EU za izgradnju fleksibilnog i otpornog društva sa prosperitetnim ekonomskim rastom. Diskutovana je strategija EGS-a i okviri za rad dati EGS statutom. Direktori su svojim glasovima na predložen materijal odredili smernice za dalju pripremu novog programa. Usvojen je izveštaj o radu EGS-a za 2020.g.

Naš glavni cilj biće primena inovativnih rešenja zasnovana na istraživanju i inovacijama za sigurnost prirodnih resursa (zemlja i tlo, voda, energija i sirovine) i upravljanje (skladištenje energije, ublažavanje uticaja prirodnih i antropogenih uticaja) ka osiguravanju ekološke održivosti i socijalne dobrobiti i napretka u digitalnoj eri.

05.03.2021.

Rabrenović: Zalog za budućnost

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović rekao je da donošenjem novog unapređenog i savremenog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i čitavog seta novih podzakonskih akata i uvođenjem elektronskog rudarstva povećaće se sigurnost investicionih ulaganja u rudarski sektor i domaćinsko planiranje i čuvanje našeg mineralnog blaga.

Rabrenović: Zalog za budućnost

  • Definisaćemo dugoročne ciljeve razvoja rudarstva i geoloških istraživanja mineralnih resursa i projekciju potreba za svim vrstama mineralnih sirovina uzimajući u obzir tehnički i tehnološki razvoj ne samo primenom u kopovima i preradi tih sirovina, već i moguću supstituciju istih u industriji Srbije. Time će se stvoriti bolji uslovi za efikasnija i racionalnija geološka istraživanja mineralnih sirovina, rekao je Rabrenović u intervjuu za specijalno izdanje magazine „Kord“ posvećeno rudarstvu.

Direktor Geološkog zavoda rekao je da ukoliko Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike želi da Geološki zavod bude prisutan kroz Zakon potrebno je osnažiti Geološki zavod kroz kadrovsko i tehničko zanavljanje.

  • Činjenica je da je geološka organizacija država Evropske unije dala 2015. godine Geološkom zavodu ravnopravno članstvo, iako Srbija još nije član EU, pokazuje izuzetan značaj koji se pridaje našim mineralno-sirovinskim potencijalima, rekao je Rabrenović u intervjuu za specijalno izdanje magazine „Kord“ posvećeno rudarstvu.

12.02.2021.

Mihajlovićeva: Nema razvoja rudarstva bez snažnog i prepoznatljivog Geološkog zavoda Srbije

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je danas da postojeći udeo rudarstva u BDP-u, koji iznosi 1,9 odsto, može za tri godine da se poveća na 3,5 do četiri odsto i da važnu ulogu u tome ima Geološki zavod Srbije.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

  • Današnji sastanak sa predstavnicima Geološkog zavoda Srbije jedan je od najvažnijih sastanaka od kako je formirano novo Ministarstvo rudarstva i energetike.Nema razvoja rudarstva ako Geološki zavod Srbije ne dobije svoje pravo mesto, ako ne bude mnogo prepoznatljiviji i nezaobilazna adresa za sve koji rade bilo šta u oblasti rudarstva u Srbiji, rekla je Mihajlovićeva posle sastanka.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

Nema razvoja rudarstva ako Geološki zavod Srbije ne dobije svoje pravo mesto, ako ne bude mnogo prepoznatljiviji i nezaobilazna adresa za sve koji rade bilo šta u oblasti rudarstva u Srbiji”, rekla je Mihajlovićeva posle sastanka.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

Ona je istakla da je uloga Geološkog zavoda veoma značajna i da je potrebno da ova institucija bude prisutnija na svim državnim projektima, ne samo u oblasti rudarstva, nego i u infrastrukturi.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

  • Početak svega je izrada izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a moramo da imamo i jasnije kriterijume po pitanju istražnih prava. Ljudi u zavodu daju svoj maksimum, ali mi želimo da uz podršku države taj maksimum bude još veći i sigurna sam da zajedno možemo da pokrenemo stvari, rekla je Mihajlovićeva.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

Direktor Geološkog zavoda Srbije, Dragoman Rabrenović, zahvalio je potpredsednici Vlade i njenom timu na današnjem sastanku, i istakao da je danas pokrenuto nekoliko važnih pitanja, uključujuči izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i veću prepoznatljivost Geološkog zavoda Srbije, imajući u vidu kapacitete i međunarodnu reputaciju ove institucije.

Mihajlovićeva: Strateško partnerstvo sa SAD i kancelarija za saradnju potrebni zarad još boljih odnosa

Preuzeto sa sajta mre.gov.rs, ponedeljak, 18. Januar 2021.

Video prilog "Geološki Zavod treba da bude prepoznatljiv i vidljiv"na TV Pančevu 18. januara 2021. godine pogledajte ovde .

01.02.2021.

Mihajlovićeva: Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicije i nova radna mesta

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, prisustvovala je danas u Privrednoj komori Srbije prezentaciji i javnoj raspravi o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Mihajlovićeva: Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicije i nova radna mesta

Mihajlovićeva je ovim povodom izjavila da su zakoni koje je Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo, a reč je o četiri osnovna zakona, baza i osnova za više investicija i nova radna mesta u Srbiji.

  • Da bismo došli do izmena i dopuna, radili smo zajedno sa privredom i svim važnim institucijama. Zakon koji danas predstavljamo je moderan zakon, koji će omogućiti sigurnost za investitore, da efikasno i brzo mogu da uđu u istraživanja, a kasnije i u eksploataciju. Dalje, na jedan domaćinski način konačno ćemo upravljati mineralnim resursima, s obzirom na to da danas naše rezerve vrede 200 milijardi dolara. Treće, izmenama ćemo omogućiti ubrzanu proceduru za svakog investitora, uvodimo elektronsko rudarstvo, neke postupke smo ukinuli, za neke skratili vreme, i duboko verujem da će za mesec, mesec i po dana, investitori moći da dobiju sve potrebno da krenu u rudarski projekat. Kapa svega je zaštita životne sredine. Kroz ceo zakon smo obavezali sve da zaštita životne sredine bude dodatno ispoštovana kroz definisane procedure, rekla je ona.
Mihajlovićeva: Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicije i nova radna mesta

Mihajlovićeva je podsetila da je 2015. godine udeo rudarstva u BDP-u iznosio 2,1%, dok je prošle godine to bilo 1,6%.

  • Verujem da možemo da uvećamo udeo rudarstva u BDP-u, naš cilj je da za četiri godine on bude 4%. Još jedna novina ovog zakona je i osnivanje rudarsko-geološke komore, kao što je imaju i inženjeri. Komora će se baviti edukacijom rudara i geologa, ali i izdavanjem licenci, dok ćemo Geološkom zavodu vratiti značajnu ulogu jer tu se nalazi naša nacionalna baza, rekla je Mihajlovićeva.
Mihajlovićeva: Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicije i nova radna mesta

Marko Čadež, predsednik PKS, zahvalio je privrednicima što će danas učestvovati u javnoj raspravi i dati svoje mišljenje.

  • Svrha svake javne rasprave je da se privreda uključi zajedno sa Vladom i resornim ministarstvima, da se vidi koja su rešenja dobra, šta je dobro za predvidivost poslovanja, šta je još potrebno definisati. To bih voleo i danas da čujem od privrednika. U ovom sektoru posluje oko dve hiljade kompanija, koje imaju oko 9,5 milijardi poslovnog prihoda. PKS okuplja razne sektore i trebalo bi da gledamo da paralelno sa investicijama u rudarstvo to dalje dobro iskoristimo, kao što je na primer litijum. To su strateški važne stvari za našu privredu i zato je i ovaj zakon važan, rekao je Čadež.

Direktor Geološkog zavoda, prof dr Dragoman Rabrenović, zahvalio se Potpredsednici Vlade Srbije i ministarki rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović na učestvovanju u javnoj raspravi.

Mihajlovićeva: Novi zakon o rudarstvu obezbediće više investicije i nova radna mesta
  • Uveren sam da će donošenjem ovog unapređenog i savremenog zakona stvoriti neuporedivo bolji uslovi u pogledu smanjenja rizika, sigurnost investicionih ulaganja u rudarski sektor kao i u oblasti efikasnijih i racionalnih istraživanja mineralnih sirovina i geotermalnih resursa. Pošto je Zavod osnovan po osnovu Zakona o rudarstva i geološkim istraživanjima kao Nacionalna geološka kuća, vidimo svoj udeo u praćenju istraživanja, od izdavanja akata sa informacijama za izradu projekata i planiranja izvođenja geoloških radova, preko nadzora u geološkim istraživanjima do revizije i odbrane elaborata a u skladu sa Evropskom i svetskom praksom a uz stručnu kontrolu samog ministarstva. Novim zakonom o geološkim istraživanjima pored inkorporiranja mineralne politike koja će obezbediti radi atraktivnosti ulaganja u rudarsku industriju najbolja rešenja vezana za izdavanje odobrenja za geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina putem elektronskog servisa e-rudarstvo, usklađivanje zakona o rudarstvu sa propisima Evropske unije, naročito u oblasti zaštite životne sredine. I na kraju nadam se da će ova diskusija imati konstruktivan karakter i da ćemo zajedničkim snagama u što kraćem roku dobiti regulativu koja će biti po meri države i investitora i odgovarati savremenim zakonima u svetu .

 

Gostovanje na TV Pančevu u emisiji Infogradnja pogledajte ovde .

Gost emisije direktor Geološkog zavoda Srbije Dragoman Rabrenović.

19.08.2020.

NOVO IZDANjE GEOLOŠKOG ZAVODA SRBIJE
ISTRAŽIVANjE NUKLEARNIH MINERALNIH RESURSA SRBIJE

Iz štampe je izašlo izdanje knjige pod nazivom ISTRAŽIVANjE NUKLEARNIH MINERALNIH RESURSA SRBIJE, izdavač je Geološki zavoda Srbije, a autori su: Prof. dr Rade Jelenković, redovni profesor, Rudarsko-geološki fakultet, Gojko Rončević, diplomirani inženjer geologije, penzioner, i dr Jovan Kovačević, viši naučni savetnik, Geološki zavod Srbije. Cilj izrade ove monografije da se predstave javnosti rezultati geoloških istraživanja urana i torijuma Srbije u vremenskom periodu od 1948-2020. godine. Za objavljene rezultate, pored autora, zaslužni su mnogi istraživači, različitih specijalnosti koji su radili na istraživanjima nuklearnih mineralnih sirovina.

Monografija prikazuje rezultate istraživanja nuklearnih mineralnih sirovina Srbije u okviru četiri poglavlja:

  1. Osnove geohemije urana i torijuma i tipovi ležišta;
  2. Regionalna geološka istraživanja mineralizacije urana i torijuma u Srbiji, primenjene metode istraživanja i ostvareni stepen istraženosti;
  3. Poludetaljna i detaljna geološka istraživanja nuklearnih mineralnih sirovina Srbije sa prikazom rudnih ležišta i značajnih pojava urana i torijuma;
  4. Ocena istraživanja nuklearnih mineralnih resursa Srbije.
 Novo izdanje Geološkog zavoda Srbije

Novo izdanje Geološkog zavoda Srbije

Izražena je zahvalnost recenzentima dr Radulu Popoviću, naučnom savetniku, redovnom članu Akademije inženjerskih nauka Srbije i dr Milosavu Simiću, naučnom savetniku, na kritičkom pregledu rukopisa, i brojnim sugestijama u odličnoj saradnji sa autorima.

Autori se zahvaljuju i za finansijsku pomoć Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor, koji je finansirao štampanje ove monografije.

POGLEDAJTE STARIJE AKTUELNOSTI

 Vrh strane
 Ministarstvo rudarstva i energetike  BEWARE  GeoEra  Geološki informacioni sistem Srbije  WEBGIS za geologiju i rudarstvo  Javne nabavke  Javni tenderi  Važne veze  Ukidanje pečata  eUprava - iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19