Насловна » О нама

О нама

ИСТОРИЈАТ ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА СРБИЈЕ

ГЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ основан је 29.12.1930.

Задатак Геолошког института произилази из члана 1 Закона у коме стоји : ..по утврђеном плану и савременим научним методама врши проучавање тла (површинског земљишта) и дубљих делова Земље, минералног блага и подземних вода.

У периоду 1931-1941.године Институт је публиковао 11 листова ГК 1:100 000, 14 листова 1:75 ооо,
Објављено је 8. бројева Весника геолошког института Краљевине Југославије, 5 Расправа и 2 броја Годишњака.

Током ИИ светског рата ГИКЈ потпада под управу Немачке команде- нема никакве издавачке делатности.

1946. Институт добија ново име „Научно-истраживачки институт Министарства рударства“.

1948.-Институт постаје „Савезни геолошки завод.

1951- прикључује се Завод за геофизичка испитивања ФНРЈ, постаје Завод за геолошка и геофизичка истраживања-„ГЕОЗАВОД“

1954.г. Геозавод постаје водећа геолошка кућа у Југославији, као и изван граница Југославије. У Геозаводу ради 102 геолога, геофизичара и хемичара и 72 техничара са низом лабораторија.

1959.г. у Геозавод се прикључује Геолошки институт САНУ „Јован Жујовић“

1962.г. реоснива се Геозавод у Завод за геолошка и геофизичка истраживања НР Србије.

Са 1100 геолога, геофизичара, хемичара и техничара, сврстава се у ред водећих Европских државних институција. Завод ради Државни пројекат израда Основне геолошке карте Југославије. Истраживање угља, метала и неметала.

Наредних десетак година Завод интезивно изводи геолошка истраживања ван Југославије: Турска,Либија,Замбија, Етијопија, Пакистан, Јордан, Уганда, Индонезија, Тунис, Мароко, Судан, Гвинеја, Ирак, Иран, Нигерија, Сирија, Мозамбик, Алжир, Венецуела.

До 1974.год. објављена је 32 књига Весника, 11 Расправа и 18 посебних издања. Обавља се размена са 250 иностраних геолошких научних институција.

Златно доба Геозавода смењује фаза Самоуправног колапса Геозавода. Самоуправни концепт је извео научну и стручну дезинтеграцију.

1973-1981- блиа је то епоха технолошког разарања геолошких истраживања и колапса Геозавода-дезинтеграција у ООУР-е, чиме су озбиљно нарушени принципи орзанизованог научног и стручног рада Геозавода.

Технички добро опремљен после 28 година издва ја се Геофизички институт. Њиховим примером следе остали као што су Неметали (Геозавод – неметали). Издвајањем неметала озбиљно је нарушен технолошки интегритет основних геолошких истраживања и проспекције минералних истраживања у Србији. Формирају се још два ООУР-а Геолошки институт и Институт за хидрогеолошка и геотехничка истраживања и Технички ООУР. Наведени ООУР-и уједињују се у СОУР Геозавод.

Период распада Југославије и изолације учинио је катастрофу за све, посебно за научну делатност. Без контакта са Светом, без увида у нова достигнућа Геозавод је преживљавао.

 

Г Е О И Н С Т И Т У Т

1948.год. Одлуком Владе ФНРЈ основан је Геоинститут са циљем проналажење и развој нуклеарних минералних сировина у Југославији.

1948-1955.год. био је период самосталног развоја научно-истраживачког кадра у области нуклеарне геологије и веома слабог протока информација из области познавања нуклеарне геологије.

До 1955.године истражен је већи број локација нуклеарних сировина.

1955 и 1958.г. одржана је Прва и Друга међународна конференција о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Тиме отпочиње сарадња и проток информација из области нуклеарне геологије.
Преко Међународне агенције за атомску енергију Југославија је обезбедила приступ за усавршавање кадрова у земљама са развијеном нуклеарном технологијом (СССР, САД, Француска, Канада).

До 1960.г. Геоинститут је кадровски и лабораторијски знатно ојачан, постаје водећа институција за проучавање и истраживање нуклеасне геологије у региону. Изводе се комплексне студије, обављају се сложена теренска и лабораторијска проучавања гранита, пегматита, вулканита, пермских кластита и терцијарних седимената. Једном речју развија се Металогенија урана Југославије. Истражена су лежишта у којима је садртжај урана у границама садржаја билансних руда у свету.

Геоинститут се укључује у истраживање осталих, првенствено металичних минералних сировина (истраживање гвожђа у Македонији, Босни и Херцеговини и Србији, олово-цинк у Тимочком масиву и у Црној Гори, истраживање бакра у Турској и Керманска област у Ирану), истраживање и проучавање ретких расејаних елемената.

Средином 60-тих година Геоинститут је имао 400 запослених. Поседовао је Електронско оделење где је прављена и сервисирана електронска опрема. Геоинститут је поседовао 3 летилице ангажоване за аерорадиомертију и аеромагнетска испитивања.

Након Брионског пленума ЦК СКЈ ревидује се Комисија за Нуклеарну енергију чиме се драстично смањује издвајање средстава за истраживање нуклеарних сировина.

Геоинститут се оријентише на израду геолошке карте Југославије, као и израду елабората лежишта минералних сировина.

1974. год. Геоинститут улази у организациону трансформацију у 5 ООУР-а. Исте године постаје суоснивач Пословне заједнице „Југобакар“чиме се снажно афирмише на територији СФРЈ.

1976. дугогодишњи пројекат Истраживање гвожђа у метаморфитима Србије

Излазак на инострано тржиште означава важну етапу у истраживању чиме је Геоинститут стекао веома високе референце.

1973-1977.год. Геоинститут прави продор на тржиште Либије на изради геолошке карте и истраживање нуклеарних сировина („Гат И“)

1977. год. Геоинститут изводи истраживања антимона у централном Мароку.

1979-1984 Геоинститут развија нов програм у Либији („Гат ИИ“) на коме паралелно ради и Геолошку карту.

У току извођења ових пројеката Геоинститут добија понуде за геолошка истраживања од стране Омана, Северног и јужног Јемена, Аргентине. Тиме Међународна активност Геоинститута није исцрпљена. Она се даље наставља кроз размену студијских боравака истраживача (са Француском 20 инжењера, Румунија 3, Бугарска 3, Пољска 3, Чехословачка 4, Канада 3 и са Швајцарском сваке године по 1 истраживач)

Сарадња са Финцима „Фин-мап“заснивала се на изради аерофотограметријске карте Либијске југозападне територије на којој је Геоинститут радио геолошку карту. То је за Геоинститут било лоше искуство. Финска страна је оцењена као несолидан партнер.

Распад бивше Југославије, ратна збивања и увођење санкција Савета безбедности ОУН, привреда Југославије запада у константну кризу. Геинститут убрзо губи пројекте на простору ван Србије.

1993. г. Геоинститут се региструје као Научно-истраживачка установа. До 1998 излази из штампе 7. Бројева часописа „Радови“

1994. реформе економског система доносе известан напредак, али веома слаба ликвидност у Систему не доноси стварању бољих резултата.

 

У Ј Е Д И Њ Е Њ Е

8.12.2005.године, Влада Р.Србије доноси одлуку о спајању 5 организационих јединица из Карађорђеве 48:

  1. ГЕОЗАВОД
  2. ГЕОЗАВОД- ИМС
  3. ГЕОЗАВОД-НЕМЕТАЛИ
  4. ГЕОЗАВОД –ГЕМИНИ
  5. ГЕОЗАВОД ИНЖЕЊЕРИНГ

као и НИУ „ГЕОИНСТИТУТ“

Решењем Трговинског суда од 02. 02. 2006 формиран је ГЕОИНСТИТУТ

  • Површина у Ровињској 12 м2 – 7084
  • Лесковац 320
  • Авала-Шупља стена 648
  • Аранђеловац 36
  • Земљиште 5.841

Процењена вредност на дан јуни 2006 год. 741.905,770

На основу Закона о рударству и геолошким истраживањима –чл.167 основан је
ГЕОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ

 Врх стране
  •  Министарство рударства и енергетике
  •  BEWARE
  •  Геолошки информациони систем Србије
  •  WEBGIS за геологију и рударство
  •  Јавне набавке