МЕНИ

Насловна » О нама » Историјат геолошког завода Србије

ИСТОРИЈАТ ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА СРБИЈЕ

Историја геолошке струке и науке у Србији пролазила је кроз врло сложен и драматичан период, али је од самог почетка одолевала свим изазовима друштвеног дешавања. Као организована струка свој почетак налази у формирању „геолошке службе“ при рударском одељењу рудника Мајданпек,а све под управом Министарства финансија Кнежевине Србије.

Професор Лицеја и Велике школе Јосиф Панчић, при крају своје каријере увиђа да геолошком испитивању наше земље и геолошкој настави и науци мора да се посвети много већа пажња „него што је он, ботаничар, био у стању да то учини“. За свог наследника бира Јована Жујовића који 1880, од Панчића преузима наставу из геолошких предмета. Убрзо покреће научни часопис „Геолошки Анали Балканског полуострава“, а потим и Српско геолошко друштво (СГД) као једно од најстаријих научних друштава.(1891).

После Великог рата и уједињења 1918.године, у Србији није постојала никаква посебна установа за геолошко картирање земље и обављање остале геолошке службе. У Српском геолошком друштву већ од 1901. године истиче се потреба за установљењем одређене институције. Проћиће пуне три деценије настојања Српског геолошког друштва да се оснује Геолошки институт Краљевине Југославије који су гласно истицали важност геолошког изучавања и картирања земље. Велике заслуге за његово формирање имао је, између осталих, проф.Владимир Петковић, који у Образложењу упућеном Министарству рударства и Министарству пољопривреде и вода, истиче важност и потребу оснивања Државног геолошког института. У образложењу још наводи : „Наше рударство је недовољно развијено и многи радови се не обављају на научној основи. Све културне државе су основале Државне Геолошке Заводе, који су од огромног значаја за развој рударства и индустрије“.

Најзад 29.12. 1930. године Указом његовог величанства Краља Александра I., формиран је Геолошки институт Краљевине Југославије. Институт је основан као „самостална државна установа“ која ће „по утврђеном плану и савременим научним методама вршити проучавање тла и дубљих делова земље, минералног блага и подземних вода“. За првог директора именован је Фердо Кох, проф. геологије на Техничком факултету у Загребу. Након краћих година прелази у зграду у улици Карађорђева 48.

До другог светског рата Геолошки институт је постигао веома значајне резултате: урађено је 11 листова геолошке карте 1:100.000 и 14 листова размере 1:75.000, објављено је 8 свески научног часописа „Весник геолошког института Краљевине Југославије“, 5 монографских публикација итд. За време рата Институт је радио под немачком командом за потребе рударства.

После II. светског рата 1945. основан је прво Геолошки институт при Министарству рударства, након 3. године образован је Савезни геолошки завод. Под његовом управом радили су републички заводи. ГЕОЗАВОД НР Србије региструје се 1948. са седиштем у Карађорђевој 48. Може се рећи да највиши степен у свом развоју Геозавод достиже од 1951 до 1973, када је било запослено преко 1100 високо образованих инжењера и техничара. Радио се капитални пројекат Основна геолошка карта Југославије 1:100 000, истражују се многа лежишта минералних сировина, ради се на проблемима вода, инжењерске геологије и геоекологије. Објављује се 43 издања научног часописа Весник, већи број монографија.

Геозавод се доказао успешно својим квалитетним пословима у преко 18 земаља света.

Влада ФНРЈ – 1948 (март 20), доноси одлуку којом се формира нова институција под именом – Управа за кординацију рада научних института, чији је једини задатак био истраживање нуклеарних сировина. После неколико трансформација основан је „ГЕОИНСТИТУТ“ (у згради Ровињска 12) за потребе истраживања и развоја нуклеарних и других минералних сировина. Под висковим надзором и контролом одвијао се његов рад, а финансирање преузела је у целини држава Југославија. Бројала је преко 400 инжењера и техничара. Одлуке међународних конференција о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе 1955. и 1958. године утицале су на даљи развој истраживања нуклеарних сировина. Геоинститут је достигао висок ниво у области примене нових метода у истраживању нуклеарних сировина који се могао поредити са многим институтима у свету.

Комисија за нуклеарне сировине по одлуци Владе, смањује средства значајно, а Геоинститут се преоријентише на друге послове. Поред нуклеарне геологије, рађена су истраживања лежишта минералних сировина и геолошка карта Југославије, као и други послови у иностранству међу којима се истиче пројекат „Израда геолошке карте Либије од 1973-2004. Штампао се научни часопис „Радови Геоинститута“.

Време под санкцијама донело је тоталну катастрофу и у Геозаводу и у Геоинституту, дошло је до наглог осипања научних и стручних кадрова са све већом материјалном кризом. Научна активност замире, престаје издавање часописа, смањује се драстично проток инфорација, размена часописа која је износила преко 250 геолошких библиотека из света потпуно престаје.

Влада државне заједнице СЦГ 2005.г доноси одлуку о интеграцији ове две геолошке куће у једну под именом Геоинституит (научноистраживачка установа). Годину дана касније образије се Геолошки институт Србије д.о.о.

Законом о рударству и геолошким истраживањима 2011.год основан је садашњи ГЕОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ, као посебна организација државне управе са својством правног лица. Послује као директан буџетски корисник Организациона структура се састоји од: сектора Регионалне геологије, сектора за истраживање лежишта минералних сировина, сектора за Хидрогеологију и геотехнику и сектора за Опште, правне и економске послове.

Према наведеном Закону Геолошки завод преузео је од Геолошког института Србије д.о.о запослене, права и обавезе, предмете, архиву, документацију, опрему и друга средства.

Од марта 2015. г., Геолошки завод Србије је пуноправни члан EGS (EuroGeoSurveys) удружења међу 33 пуноправних чланова (са правом гласања). EGS удружује геолошке заводе Европе у циљу заједничког наступа за приступање финансијским фондовима Европске уније, доношењу заједничких приоритета за стратегију у области геологије, као и у сарадњи удружења са геолошким заводима у виду савета стручне и административне природе, могућношћу сарадње експерата, као и за потребе усклађивања праксе и регулативе са актуелном релевантном регулативом и приоритетима ЕУ.

Пример рада Геолошког завода Србије у EGS удружењу је учествовање у GeoERA ERA-NET програму финансираном из Хирозонт 2020 (Horizon 2020) средстава.).

Главни циљ GeoERA програма је да допринесе оптималној употреби и управљању приповршинским простором. Геолошки завод Србије успешно учествује у 5 GeoERA међународних пројеката из области гео-енергије, хидрогеологије, и минералних сировина. GeoERA пројекти се завршавају у фебруару 2022. г.

EGS геолошки заводи раде на обезбеђењу административне платформе и финансијских средстава за наредне пројекте кроз Акцију координације и подршке - CSA (Coordination and Support Action) у прилог постојећем концепту програма Дигиталног површинског дупликата Европе. Уједно, то представља подршку „Зеленом плану“ (Green Deal) иницијативи Европске комисије. Евопска комисија се бори против климатских промена кроз „Зелени план“ са амбицијом да се до 2050. г. постигне „енергетски неутрална економија“. Програм би могао да крене са имплементацијом од јануара 2022. године. На националним нивоима планирани програм би допринео пројектима који имају доприносе у виду хармонизације и стандардизације геолошких података на Паневропском нивоу, а на нивоу геолошких завода интерператицији података, као и побољшање квалитета постојећих регионалних геолошких података (студије, карте, базе података), визуелизације (израде модела), унапређивања електронских алата и метода.

Имајући у виду дугу традицију од преко 90. година, да је домаћа струка и наука дала огроман и немерљив допринос у области геолошких истраживања и рударства, да је истражено, верификовано или оверено преко 95% свих минералних ресурса у Србији, те на тим основама сматрамо да Геолошки завод Србије може бити најбољи партнер у области доношења позитивних решења која су у надлежности Министарства рударства и енергетике.

Геолошки завод је 2018.године добио Сретењско одликовање другог степена.

Сретењско одликовање другог степена Сретењско одликовање другог степенаи
Сретењско одликовање другог степена
Инструменталне технике које се примењују за анализу узорака  у хемијској лабораторији
Зграда у Карађорђевој 48 у коме је био усељен Геолошки институт
Инструменталне технике које се примењују за анализу узорака  у хемијској лабораторији
Зграда у Карађорђевој 48 у коме је био усељен Геолошки институт
 Врх стране
 Министарство рударства и енергетике  BEWARE  GeoEra  Геолошки информациони систем Србије  WEBGIS за геологију и рударство  Јавне набавке  Јавни тендери  Укидање печата  еУправа - исказивање интересовања за вакцинацију