Delegacija Međunarodne radne grupe za standardizaciju rudnika u okviru inicijative „Pojas i put“ (The Belt and Road International Mine Standardization Working Group – IMS) bila je u službenoj poseti Geološkom zavodu Srbije (GZS) 19. avgusta 2026. godine.

Sastanku su prisustvovali članovi IMS delegacije predvođeni gospodinom Ma Jutao (Ma Yutao), zamenik generalnog sekretara IMS, i direktor odseka za inovacije standarda, Istraživački institut za rudarsko inženjerstvo, BGRIMM Technology Group, gospodin Velizar Nikolić, načelnik odeljenja za geološka istraživanja i rudarstvo, sektor za geologiju i rudarstvo, Ministarstvo rudarstva i energetike, i gospođa Jelena Kokot, pomoćnik direktora, Sektor za istraživanje ležišta mineralnih sirovina, Geološki zavod Srbije sa kolegama.

IMS, Međunarodna radna grupa za standardizaciju rudnika u okviru inicijative „Pojas i put“ je nezavisna tehnička organizacija koju je odobrilo Ministarstvo za upravljanje vanrednim situacijama Narodne Republike Kine i Nacionalna administracija za bezbednost rudnika. Delujući u okviru mehanizma za međunarodnu saradnju u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u okviru inicijative „Pojas i put“, ona obavlja međunarodne poslove standardizacije rudnika u rudarskom sektoru.

Dve strane su prezentovale oblasti delatnosti i organizaciju rada. Sastanak je ocenjen kao koristan za uspostavljanje prvih kontakata i razmatranje mogućnosti stručne saradnje u oblasti standarda. predloženo je da Geološki zavod Srbije razmotri mogućnost predlaganja svojih stručnjaka za učešće u radnoj grupi za standarde u okviru IMS-a.

Dogovoreno je da obe strane razmene nacionalne standarde relevantne za oblast geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, radi daljeg razmatranja mogućnosti saradnje i upoređivanja postojećih standardizacionih rešenja. Istaknuta je spremnost za nastavak komunikacije i razmenu iskustava u oblasti primene i razvoja standarda.

Pri razmeni mišljenja, IMS je inicirao saradnju sa GZS.

Pod sloganom „Geologija za održivu budućnost“, od 3. do 6. juna 2026. godine održan je 19. Kongres geologa Srbije, najznačajniji naučno-stručni skup iz oblasti geologije i srodnih disciplina u našoj zemlji.

Kongres su organizovali Srpsko geološko društvo i Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, a okupio je više od 250 naučnika, istraživača i stručnjaka iz Srbije i inostranstva. Učesnici su došli iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Severne Makedonije, Grčke, Italije, Kine, Nemačke, Rumunije, Hrvatske, Crne Gore, Austrije, Švedske, Španije, Toga i drugih zemalja, potvrđujući međunarodni značaj ovog skupa.

Kongres je otvorio pomoćnik ministra za rudastvo i geologiju dr Ivan Janković, koji je istakao da se savremeno društvo suočava sa brojnim izazovima – od klimatskih promena i energetske bezbednosti do rastuće potrebe za mineralnim sirovinama i očuvanjem životne sredine. Tom prilikom naglašeno je da geološka raznovrsnost i mineralni potencijali predstavljaju značajnu razvojnu šansu Srbije, ali i odgovornost koja zahteva upravljanje zasnovano na znanju, struci, zakonima i transparentnosti.

Zapaženo učešće na Kongresu imao je i Geološki zavod Srbije, koji je kroz naučne radove, postere i stručnu radionicu posvećenu primeni UNFC klasifikacije predstavio najnovija saznanja iz oblasti osnovnih i primenjenih geoloških istraživanja. Učešće na Kongresu bilo je prilika za razmenu iskustava, uspostavljanje novih saradnji i jačanje veza između nauke, privrede i društva.

Tokom Kongresa posebno je ukazano na sve veću ulogu geologije u rešavanju savremenih izazova. Pored istraživanja mineralnih resursa, geološka nauka ima ključan značaj u praćenju i ublažavanju posledica klimatskih promena, proceni rizika od klizišta, zaštiti prirodnih resursa i unapređenju održivog razvoja.

Održavanje 19. Kongresa geologa Srbije još jednom je potvrdilo da geologija predstavlja jednu od strateški važnih naučnih disciplina za budući razvoj društva, privrede i zaštitu životne sredine.

Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta. Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju, saglasni su direktorka Geološkog zavoda Srbije Vesna Tahov i profesor Miloš Marjanović. Na mapi klizišta, koja je predstavljena u Jutarnjem programu, crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi.

Nakon obilnih padavina najveći rizik tek sledi – natopljeno tlo pokreće klizišta širom Srbije i regiona, a stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene i ljudski faktor ključni uzroci njihove sve češće pojave.

U zapadnoj i centralnoj Srbiji već su zabeležena pomeranja tla i odroni, dok u Republici Srpskoj klizišta već prave konkretnu štetu, ugrožavaju kuće, prekidaju puteve i menjaju teren iz dana u dan.

Klizišta posle kiše pokazuju snagu – više od 39.000 registrovanih u Srbiji

Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju. Stručnjaci upozoravaju da je najkritičniji period upravo nakon kiše, kada natopljeno zemljište počinje da se pomera.

Direktorka Geološkog zavoda Vesna Tahov rekla je za RTS da se beleži porast broja prijava nestabilnosti terena širom zemlje.

„U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije“, navodi Tahov.

Ističe da je zapadna Srbija trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku i Kragujevcu, gde su ekipe već na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.

„U nekim slučajevima dovoljno je ukloniti materijal sa saobraćajnica, a negde je potrebno prokopati odvodne rovove i sprovesti dalja istraživanja“, dodaje Tahov.

Katastar klizišta – mapa rizika dostupna građanima

Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta, a uskoro će građanima biti dostupan i digitalni katastar sa detaljnim podacima.

„Crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi, žutom potencijalno nestabilne, a plavom reaktvirana klizišta“, objašnjava Tahov.

Dodaje da će aplikacija omogućiti jednostavnu pretragu po adresi, kako bi građani mogli da provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.

„Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika“, naglašava Tahov.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović ističe da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape.

„Kada se baza uveća, dobija se preciznija slika i vidi se da nije u pitanju tolika površina kao što deluje na prvi pogled“, kaže Marjanović.

Kolege iz Kineskog geološkog zavoda bili su u službenoj poseti Geološkom zavodu Srbije, 8. i 9. jula 2024. godine. Ispred Zavoda im se obratila v.d. direktora Vesna Tahov.

Svrha susreta je bila nastavak saradnje dva zavoda započete 2013. godine, kao i iniciranje potpisivanje novog sporazuma o razumevanju i saradnji.

Dva zavoda predstavila su rad kroz niz prezentacija, što je bilo propraćeno značajnom zaintersovanošću zaposlenih za razmenu znanja i iskustava.

Koja se zbog velikog interesovanja nastavila i posle tema predviđenih agendom skupa.

U organizaciji Privredne komore Srbije i Instituta za ispitivanje nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda, održan je 15-ti po redu simpozijum “Rudarstvo 2024“ sa podnaslovom “Održivi razvoj u energetici i rudarstvu“ sa međunarodnim učešćem.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije-GZS, prezentovao je stručni rad “ Perspektive razvoja geološkoih istraživanja sa osvrtom na kritične mineralne sirovine“ čiji je i autor sa koautorima Vesnom Tahov, v.d. direktora GZS, Aleksandrom Gulan i Jelenom Kokot

       
Delegacija Geološkog zavoda Srbije na 15. seminaru “Rudarstvo 2024“

Pored Geološkog zavoda Srbije učestvovale su delegacije sa stručnim radovima iz brojnih institucija i kompanija: Rudarsko geološki fakultet iz Beograda, Institut za ispitivanje nuklearnih i drugih mineralnih sirovina iz Beograda, EPS ad ogranak RB Kolubara iz Lazarevca, Institut za rudarstvo i metalurgiju iz Bora, Ekonomski fakultet iz Niša, JU Geološki zavod Podgorica iz Crne Gore, J. Stefan institut iz Slovenije, Politehnika iz Milana odsek za mehaniku iz Italije, Tehniči fakultet u Boru, Srbija Zijin Majning iz Bora, PD za podvodnu eksploataciju uglja Rudnik Kovin iz Kovina, RiTE Ugljevik, Elektroprivreda Srbije AD iz Beograda, Đerdap usluge AD iz Kladova, Hidroelektrana na Trebišnjici iz Trebinja, Građevinski fakultet iz Subotice, Energoprojekt iz Beograda, EPS AD ogranak Đerdap iz Kladova, JE PEU Resavica, Ugljoprojekt iz Beograda, Institut za ispitivanje materijala iz Beograda, Rudarski fakultet Prijedor iz Republike Srpske BiH, RiTE Gacko iz Republike Spske, EPS Površinski kopovi Baroševac, Rudnik i flotacija Rudnik doo sa Rudnika, Elektromreža Srbije iz Beograda.