Zajedničko saopštenje za medije Geološkog zavoda Srbije, Rudarsko geološkog fakulteta, Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehničkog fakulteta iz Bora i Rudarskog instituta iz Beograda

Povodom informacija koje se mogu čuti u javnosti o rudarenju i rudarskoj struci osećamo profesionalnu odgovornost da istaknemo ključnu ulogu koju rudarstvo i geologija imaju u globalnom kontekstu, kao i u našem nacionalnom kontekstu. Ove discipline ne samo da omogućavaju eksploataciju mineralnih resursa, koje se koriste u granama kao što su energetika za proizvodnju električne i toplotne energije, građevinska i farmaceutska industrija, metalska i hemijska industrija, već igraju ključnu ulogu u održivom ekonomskom razvoju širom sveta.

Bez rudarenja i kritičnih mineralnih sirovina nije moguć tehnološki razvoj i napredak, kao ni prelazak na obnovljive izvore energije u proizvodnji energije i zaštiti životne sredine, odnosno smanjenje uticaja na klimatske promene. Zato pitanje ne treba i ne sme da bude „Rudarstvo da ili ne“ već samo „Kakvo rudarstvo“.

U Srbiji je konkretno prema podacima Zavoda za statistiku na kraju 2023. godine u sektoru rudarstva bilo 36.900 zaposlenih. Prema analizama na svakog direktno zaposlenog u rudarstvu dolaze još 4 indirektna radna mesta, što dovodi do toga da desetine hiljada porodica u Srbiji zavise od rudarske industrije.

Geološka istraživanja su dug i kompleksan proces, koji u svom početku nosi mnogo neizvesnosti, dok je za otvaranje rudnika metaličnih sirovina potrebno u proseku 5 do 10 godina. Drugim rečima od momenta započinjanja istraživanja pa do prve proizvodnje potrebno je u proseku od 15 do 20 godina.

Kada govorimo o istraživanju litijuma, u Republici Srbiji imamo jedno istraživanje koje se vodi kao aktivno, ali se istražni radovi ne izvode. Međutim, dug je put od istraživanja do eksploatacije. Samo istraživanje ne znači odmah i eksploataciju.

Podsećamo da je rudarstvo temelj modernog industrijskog društva, pružajući sirovine neophodne za proizvodnju i izgradnju infrastrukture. Bez njih, tehnološki napredak koji smo doživeli ne bi bio moguć. Geologija, s druge strane, pruža duboko razumevanje geoloških procesa i formacija koje nam omogućavaju da racionalno upravljamo našim prirodnim resursima.

Zato je važno istaći da političke borbe ne smeju da ugroze integritet rudarske i geološke struke. One zahtevaju stručnost, odgovornost, nezavisnost i poštovanje. Očuvanje rudarske i geološke struke od političkih uticaja ključno je za dugoročnu održivost i sigurnost u industriji.

Ovim putem pozivamo sve relevantne aktere, kako u Srbiji tako i širom sveta, da podrže stručni pristup u rudarstvu i geologiji, te da zajednički radimo na očuvanju i unapređenju ovih važnih disciplina za dobrobit svih.

 

Stručnu radionicu za UN okvirnu klasifikaciju za resurse (UNFC) organizovali su UN ekonomska komisja za Evropu, Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Republike Srbije, Generalni direktorat Evropske komisije, i Geološki zavod Srbije. Radionica je održana 4. i 5. jula 2024. godine.

Učesnike je je pozdravio dr Ivan Janković,
pomoćnik ministra rudarstva i energetike
za geologiju i rudarstvo

Pozdravni govor ispred Geološkog zavoda Srbije održala je
Vesna Tahov, v.d. direktora

Ispred UNECE skupu su se obratili Charlotte Griffiths i Slavko Šolar,
ujedno oni su i koordinirali pripremu i tok skupa

U uvodnim izlaganjima, ispred GSEU projekta
obratila se Snježana Miletić iz Slovenačkog geološkog zavoda,
a učesnicima radioonice se ispred DG GROW obratio snimkom Robert Tomas

Uz učesnike radionice iz regiona, Evropske unije i Kanade,
učestvovali su zaposleni Geološkog zavoda Srbije

Informisano odlučivanje i formulisanje regulative su najvažniji za očuvanje lanaca snabdevanja kritičnim mineralnim sirovinama. Usvajanje UNFC-a pruža sveobuhvatan okvir za klasifikaciju projekata sirovina na osnovu ekološko-socijalno-ekonomskih faktora, tehničke zrelosti i poverenja u procene proizvoda. Štaviše, UNFC nudi sredstva za harmonizaciju podataka o sirovinama, sa ciljem da se olakša informisano i održivo donošenje odluka i uporedivost među državama, kao i među resursima.

Da bi se u potpunosti iskoristile prednosti UNFC-a, posebno u zemljama jugoistočne Evrope, napori na izgradnji kapaciteta su od suštinskog značaja. Obuka zainteresovanih strana o osnovama UNFC-a, njegovoj primeni i integraciji u nacionalne sisteme izveštavanja je ključna za usklađivanje zemalja sa standardima EU i podsticanje održivog rasta u njihovim sektorima sirovina.

UNFC radionica za Jugoistočnu Evropu, 4. juli 2024. godine

Delegacija Geološkog zavoda Srbije učestvovala je u radu 56. EuroGeoSurveys (EGS) skupštine i direktorske radionice u Rovaniemi, Republika Finska, od 19. marta do 21. marta 2024. godine. Skup je održan u organizaciji EGS sekretarijata, i Geološkog zavoda Finske kao domaćina (GTK) uz podršku Regionalnog veća Laponije, i Univerziteta Laponije, Outokumpu.

56. EuroGeoSurveys stručna radionica

Predstavnici 37. geoloških zavoda Evrope razmatrali su kroz dinamične diskusije aktuelne teme u kontekstu kritičnih mineralnih sirovina, skladištenju ugljenika, geotermalnoj energiji, kao i angažovanosti nacionalnih programa geoloških istraživanja u aktuelnim tematskim oblastima. Razmatrala se važnost i prepoznavanje geološkog servisa za Evropu. Prepoznata je važnost geologije u implementaciji Critical Raw Material Act – Akta o kritičnim mineralnim sirovinama i Net Zero Industril Act – Akta o industriji sa nultom stopom emisija. Ujedno, ove teme su centralne i u strategiji EGS-a, kao i stav o neophodnosti geologije u održivoj budućnosti Evrope.

Geološki zavod Srbije, Sektor za hidrogeologiju i geotehniku, sa svojim delegatima u ekspertskoj grupi za vodne resurse EuroGeoSurveys, Katarina Atanasković Samolov i Milan Tomić, učestvovali su na sastanku radne grupe projekta CSA GSEU (https://www.geologicalservice.eu/) održanog u Beču 25.04.2023.

Na sastanku je predstavljen projekat GSEU “Appraisal, protection & sustainable use of Europe’s groundwater resources” – WP4 sa radnim zadacima. Diskutovano je o planovima, očekivanjima i krajnjim ciljevima geološkog servisa za Evropu. Pored toga, održana je prezentacija o predlozima za harmonizaciju podataka i načinu njihovog prikupljanja, radi funkcionalnosti EGDI web servisa kao i usklađivanja sa svim učesnicima na projektu.

U delu sastanka, u kome su partneri na projektu predstavili metodologiju i planove, delegati Geološkog zavoda Srbije održali su predavanje na temu primene metode mašinskog učenja u hidrogeologiji. Na samom kraju, napravljen je i plan, sa svim učesnicima, za dalji rad na projektu u narednih 6 meseci.

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović i direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, u sedištu Prirodnjačkog muzeja, dana 20.02.2023. godine potpisali su Sporazum o saradnji kojim je utvrđen zajednički interes za saradnju i realizaciju zajedničkih projekata.

Direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović na samom početku sastanka istakao je da je Geološki zavod ambiziozan ali da moramo biti i realistični, naročito kada se radi planovima za narednih nekoliko godina, postoji inspiracija za veće poštovanje, razumevanje i upravljanje prirodnim nasleđem Srbije.

Potpisnici Sporazuma postigli su punu saglasnost oko realizacije zajedničkih projekata, korišćenje dokumentarnog materijala sa kojima raspolažu za potrebe realizacije kako pojedinačnih tako i zajedničkih projekata uključujući stručnu i tehničku pomoć u organizovanju i realizaciji projekata i manifestacija.

Prilikom potpisivanja Sporazuma o saradnji direktor Geološkog zavoda Srbije, prof. dr Dragoman Rabrenović istakao je, da u cilju uspešne i buduće saradnje ove dve institucije nakon realizacije zajedničkih projekata izvršiće se procena efekata zajedničke realizacije.