Вести – Страна 2

ГЕОЛОШКИ ЗАВОД СРБИЈЕ ПОТПИСАО СПОРАЗУМ О ПОСЛОВНОЈ САРАДЊИ СА СЛУЖБЕНИМ ГЛАСНИКОМ

Директор Геолошког завода Србије проф. др Драгоман Рабреновић и директор ЈП Службени гласник Младен Шарчевић, у седишту Службеног гласника, дана 15.05.2023. године, потписали су Споразум којим је предвиђена сарадња у објављивању издања за која постоји обострани интерес, што је у склопу стратешке опредељености Гласника да постане апсолутни лидер домаћег издаваштва у промоцији науке и културе.

Овај споразум о сарадњи представља допринос нашем даљем развоју као завода, а самим тим је битан корак у развоју струке и науке у нашим школама и образовању генерално. Такође, надамо се да ћемо популаризовати и геологију као науку уз презентовање свих новина које се одигравају на овом пољу, изјавио је проф. др Драгоман Рабреновић, директор Геолошког завода Србије.

Геолошки завод Србије се обавезао да ће своје материјале штампати у Гласниковим штампаријама, а осим публикација у плану је израда и модерних геолошких карата Србије.

Овај споразум је од велике важности са аспекта презентовања грађанима важности коју геологија као наука са собом носи. У Србији постоји дуга традиција и улагање у геологију, ако се само сетимо истраживања које је радио Милутин Миланковић, када је педесетих година 20. века држава уложила десетине милијарди долара за потребе науке. Будући да живимо на геолошки богатом тлу, циљ нам је да што више наших грађана добије информације и учи о томе, изјавио је директор Гласника Младен Шарчевић.

Такође, стране потписнице су се обавезале на заштиту међусобних интереса у општењу са трећим странама.

ОДРЖАН САСТАНАК РАДНЕ ГРУПЕ ПРОЈЕКТА ЦСА ГСЕУ

Геолошки завод Србије, Сектор за хидрогеологију и геотехнику, са својим делегатима у експертској групи за водне ресурсе ЕуроГеоСурвеyс, Катарина Атанасковић Самолов и Милан Томић, учествовали су на састанку радне групе пројекта ЦСА ГСЕУ (https://www.geologicalservice.eu/) одржаног у Бечу 25.04.2023.

На састанку је представљен пројекат ГСЕУ “Аппраисал, протецтион & сустаинабле усе оф Еуропе’с гроундwатер ресоурцес” – WП4 са радним задацима. Дискутовано је о плановима, очекивањима и крајњим циљевима геолошког сервиса за Европу. Поред тога, одржана је презентација о предлозима за хармонизацију података и начину њиховог прикупљања, ради функционалности ЕГДИ wеб сервиса као и усклађивања са свим учесницима на пројекту.

У делу састанка, у коме су партнери на пројекту представили методологију и планове, делегати Геолошког завода Србије одржали су предавање на тему примене методе машинског учења у хидрогеологији. На самом крају, направљен је и план, са свим учесницима, за даљи рад на пројекту у наредних 6 месеци.

ДЕЛЕГАЦИЈА ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА СРБИЈЕ НА ЕУРОГЕОСУРВЕYС (ЕГС) СКУПШТИНИ

Геолошки завод Србије (ГЗС) учествововао је у раду 54. ЕГС скупштине од 20. до 23. марта 2023. године. Скупштину су организовали ЕГС секретаријат и домаћин-Геолошки завод Ирске.

Агенда је, поред редовних тема проистеклих из Статута, имала значајан осврт на критичне минералне сировине, на енергетску транзицију, као и на дигиталну транзицију.

Усвојена је, и потписана, Даблинска декларација којом сви геолошки заводи, чланови ЕГС-а препознају значај приповршинског простора у имплементацији енергетске транзиције и ублажавање глобалних климатских промена. Заводи су се обавезали на залагање за подршку развоја регулативе ЕУ кроз учешће у пројекту Геолошки сервис за Европу (ГСЕУ) који координира ЕГС, а кроз обезбеђење података геолошке науке и праксе.

Делегација Геолошког завода Србије на ЕУРОГЕОСУРВЕYС (егс) скупштини

Чланови ЕГС-а наглашавају важност геолошких завода у обезбеђивању геолошких информација, истраживачких и стручних савета у виталним областима укључујући, али не ограничавајући, на: критичне минералне сировине, енергетску транзицију, одрживо снабдевање подземном водом, информације које омогућавају планирање и ублажавање геохазарда, дигиталну тразицију, климатске појаве, геодиверзитет и геонаслеђе, и геолошка истраживања.

Потписан Споразум о сарадњи између Геолошког завода Србије и Природњачког музеја

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић и директор Природњачког музеја Славко Спасић, у седишту Природњачког музеја, дана 20.02.2023. године потписали су Споразум о сарадњи којим је утврђен заједнички интерес за сарадњу и реализацију заједничких пројеката.

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић на самом почетку састанка истакао је да је Геолошки завод амбизиозан али да морамо бити и реалистични, нарочито када се ради плановима за наредних неколико година, постоји инспирација за веће поштовање, разумевање и управљање природним наслеђем Србије.

Потписници Споразума постигли су пуну сагласност око реализације заједничких пројеката, коришћење документарног материјала са којима располажу за потребе реализације како појединачних тако и заједничких пројеката укључујући стручну и техничку помоћ у организовању и реализацији пројеката и манифестација.

Приликом потписивања Споразума о сарадњи директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић истакао је, да у циљу успешне и будуће сарадње ове две институције након реализације заједничких пројеката извршиће се процена ефеката заједничке реализације.

др Дејан Барјактаровић, помоћник директора Геолошког завода Србије: Угаљ-домаћи извор за енергетску независност и стабилност Србије

Своју енергетску независност и стабилност Србија треба да заснива на сопственим енергетским изворима, уз прихватање чињенице да имамо ограничене резерве у погледу расположивих резерви угља и ограничене и застареле капацитете за производњу електричне енергије.

„Своју енергетску независност и стабилност Србија треба да заснива на сопственим енергетским изворима, уз прихватање чињенице да имамо ограничене резерве у погледу расположивих резерви угља и ограничене и застареле капацитете за производњу електричне енергије. То нам даје за право да до даљег уважавамо само сопствене интересе, не избегавајући обавезе према ЕУ и савременим и модерним трендовима. Наше интересе треба да заснивамо и на сопственом кадровском потенцијалу“- изјавио је др Дејан Барјактаровић, помоћник директора Геолошког завода Србије на Конференцији „Улога угља у спровођењу зелене транзиције у електроенергетском сектору Западног Балкана“.

Угаљ у Републици Србији се данас експлоатише под окриљем две фирме: ЈП ПЕУ Ресавица и ЕПС-а. Први се баве експлоатацијом угља подземним путем, а други угаљ експлоатишу на површинским коповима (рударских басена Колубара и Костолац).

ЈЕЛЕНА КОКОТ, ПОМОЋНИЦА ДИРЕКТОРА ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА: „ЈАЧАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ КАПАЦИТЕТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА НА ПОЛОЖАЈУ У РС“

Помоћница директора Геолошког завода Србије, Сектора за истраживање лежишта минералних сировина Јелена Кокот била је у тродневној студијској посети Краљевини Белгији/Бриселу у оквиру обуке „Јачање професионалних капацитета државних службеника на положају у РС“, који реализује Национална академија за јавну управу уз подршку Делегације Европске Уније у Србији.

Циљ посете прве групе од 22 полазника обуке био је унапређење знања везаних за процес придруживања Републике Србије Европској Унији, а који је део програма обуке “Чланство у ЕУ“ намењен руководиоцима у државној управи.

Полазници обуке посетили су неке од институција ЕУ где су имали прилике да се сусретну са њеним званичницима. У Европском парламенту обратили су им се, између осталих, Владимир Билчик, известилац ЕП за Србију, као и Дејвид Мекалистер, председник Спољнополитичког одбора ЕП, који су им изложили актуелна питања у процесу придруживања Србује ЕУ и начину функционисања органа ЕУ. Подршку у реализацији ове посете пружила је Мисија Републике Србије при ЕУ, а шефица Мисије, амбасадорка Ана Хрустановић, разговарала је са члановима студијске посете о тренутном пресеку стања у процесу придруживања наше земље Европској унији.

Посета је укључила и састанке са представницима Генералних дирекција – ДГ НЕАР и ДГ ЦНЕЦТ, као и обилазак Сталног представништва Републике Словеније у Европској унији, где су полазници обуке из прве руке сазнали како је текао процес придруживања Словеније Европској унији, као и како сада изгледа механизам ЕУ из угла земље чланице. Последњег радног дана, учесници су посетили и Спољнополитичку службу ЕУ (ЕЕАС) где су се упознали са детаљима креирања и спровођења заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

Директор Геолошког завода Србије: У овом тренутку минерално благо Србије вреди близу 200 милијарди долара

Минерално благо Србије, не рачунајући ново налазиште код Жагубице, вреди близу 200 милијарди долара, рекао је у емисији „Маркер” директор Геолошког завода Драгоман Рабреновић.

Све компаније које се баве истраживањем онда када потврде своје резерве те податке подносе Заводу и он има прави увид што се тиче расположивог стања у тој области, рекао је Рабреновић.

На бази познатих чињеница наше минерално благо се у овом тренутку креће близу 200 милијарди долара. Чекамо ова најновија истраживања која се тичу на подручје Жагубице, рекао је директор.

Истиче и да је рудна рента тренутно на пет одсто.

Што се тиче саме државе, можда би било доста корисно да имамо одређено постројење за прераду концентрата, ту би добили значајно већа средства и држави би остајало много више, сматра он. Цена злата се на светском тржишту мери према унци, додаје.
Узмите грубо да обрачунамо на годишњем нивоу да на производњи злата у Бору годишња рента би требала да буде 200 милиона долара, 40 одсто од тога иде локалној самоуправи, 60 одсто држави, објашњава Рабреновић.

Говорећи о еколошким последицама ископавања злата, истиче да су оне минималне.

Што се тиче геолошких истраживања она су у целини безбедна, а што се тиче рударења и експлоатације све зависи од врсте минералне сировине, али преко 90 одсто све је то безбедно, истакао је директор Геолошког завода Србије.

Проф. Др Драгоман Рабреновић: Клизишта гутају куће, мостове и путеве по Србији: Рабреновић: Кад вода уђе у стенску масу, не може се зауставити. Ово је приоритет

Након великих поплава у општини Брус, услед изливања река Расине и Грашевке, на више локација дошло је до покретања већ постојећих и активације нових клизишта.

Професор и доктор Драгоман Рабреновић, директор Геолошког завода Србије који је током ових ситуација био на терену гостовао је у јутарњем програму Редакција и пподелио какво је тренутна ситуација у Србији.

Како је рекао, поред изливања река, и потапања кућа и насеља, формирана су и клизишта.

Због клизишта дошло је до рушења путне структуре, мостова и кућа. Ово је јако важно за све општине, а много већи ефекат мора бити посвећен превенцији! То значи да, у периодима када је потпуно мирна ситуација, када је водостај у границама нормале, треба ићи ка регулацијама река и применити принцип регулација река – дао је предлог Рабреновић.

Пошто је сагледао ситуацију у Брусу, упутио је на даља дејства.

Притоке реке морају бити очишћене! Геолога нема на теренима. Он треба да управља у начину коришћења неког простора и ако се гради, да се гради по свим стандардима – рекао је Рабреновић.

Србија је, по његовим речима, богата клизиштима.

Ситуација са клизиштима у Брусу се смирује. Када се створе ови природни услови и када се овакво једно клизиште налази на косини, а посебно, када вода уђе у стенску масу, не постоји ниједан начин који ће зауставити то клизиште! Систем саме санације клизишта мора да садржи калкулације и препреке да се она даље не помера – рекао је.

Вест објављену у новинама „Курир“можете погледати и на страници гзс.гов.рс/медији-стампа.пхп

Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода: Србија лежи на 600 тона злата вредног 30 милијарди долара:Овако се рачуна колико је вредна нова златна жила код Жагубице!

На локалитету Чока Ракита у општини Жагубица пронађено је богато лежиште злата, прелиминарно одређених димензија 500 x 250 x 80 метара. Прелиминарни резултати технолошких испитивања показују и да је могуће произвести чист концентрат злата, са укупним искоришћењем злата већим од 93 одсто, саопштено је јуче из Министарства рударства и енергетике.

Потенцијалне резерве значајне су са аспекта количине руде, садржаја злата, што у перспективи може бити од великог значаја за економију целе земље, посебно за регион источне Србије. Оно што треба напоменути јесте да је пројекат у фази истраживања, да је потребно кроз нова истраживања потврдити ове добре резултате, а након тога израдити елаборат којим ће се извршити верификација ресурса и резерви – оценила је ресорна министарка Дубравка Ђедовић.

У саопштењу се додаје да су резултати истраживања спроведених у претходном периоду охрабрујући у смислу резултата с високим садржајем злата, као и могућности његовог добијања кроз процес флотирања и касније металуршки процес.

Према проценама последњег истраживања Завода о томе колико злата има у лежиштима на територији наше земље, показало се да имамо 300 тона златних резерви. Међутим, у међувремену је откривено и лежиште Чукару Пеки с великим златним резервама, тако да се процењује да су резерве Србије нешто мање од 600 тона злата.

Узевши у обзир тренутну цену злата на светској берзи, долази се до рачунице да та количина злата вреди до 30 милијарди долара. Наша земља се котира међу првих 100 у свету по резервама злата – објашњава Мијатовић, подсећајући да Србија има и око 37,2 тоне злата у полугама:

Ово налазиште Чока Ракита ће повећати наше златне резерве, а уједно ће Жагубица и околина процветати јер ће око 300 људи добити стално запослење ако се отвори рудник, што је огроман значај.

Мијатовић није могао да процени колика је могућа количина злата у поменутом лежишту димензија 500 x 250 x 80 метара, будући да нису познати подаци о запреминској маси.

У принципу, то је према овим подацима 10 милиона кубних метара, а даље процене ће утврдити колико ће се злата теоријски добијати кад се у обзир узме и запреминска маса и помножи са средњим садржајем злата – објаснио је он.

Напомиње да се злато у нашој земљи тренутно експлоатише у оквиру рударског басена Бор, у Мајданпеку, Чукару Пеки и руднику Леце, у коме има доста злата у концентрату.Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је средином децембра гостујући на РТС рекао да смо пронашли калцијум-карбонат у Србији и потпуно ново налазиште злата у једном од најсиромашнијих делова наше земље, оценивши да нас је бог погледао.