Заједничко саопштење за медије Геолошког завода Србије, Рударско геолошког факултета, Коморе рударских и геолошких инжењера Србије, Савеза инжењера рударства и геологије Србије, Техничког факултета из Бора и Рударског института из Београда

Поводом информација које се могу чути у јавности о рударењу и рударској струци осећамо професионалну одговорност да истакнемо кључну улогу коју рударство и геологија имају у глобалном контексту, као и у нашем националном контексту. Ове дисциплине не само да омогућавају експлоатацију минералних ресурса, које се користе у гранама као што су енергетика за производњу електричне и топлотне енергије, грађевинска и фармацеутска индустрија, металска и хемијска индустрија, већ играју кључну улогу у одрживом економском развоју широм света.

Без рударења и критичних минералних сировина није могућ технолошки развој и напредак, као ни прелазак на обновљиве изворе енергије у производњи енергије и заштити животне средине, односно смањење утицаја на климатске промене. Зато питање не треба и не сме да буде „Рударство да или не“ већ само „Какво рударство“.

У Србији је конкретно према подацима Завода за статистику на крају 2023. године у сектору рударства било 36.900 запослених. Према анализама на сваког директно запосленог у рударству долазе још 4 индиректна радна места, што доводи до тога да десетине хиљада породица у Србији зависе од рударске индустрије.

Геолошка истраживања су дуг и комплексан процес, који у свом почетку носи много неизвесности, док је за отварање рудника металичних сировина потребно у просеку 5 до 10 година. Другим речима од момента започињања истраживања па до прве производње потребно је у просеку од 15 до 20 година.

Када говоримо о истраживању литијума, у Републици Србији имамо једно истраживање које се води као активно, али се истражни радови не изводе. Међутим, дуг је пут од истраживања до експлоатације. Само истраживање не значи одмах и експлоатацију.

Подсећамо да је рударство темељ модерног индустријског друштва, пружајући сировине неопходне за производњу и изградњу инфраструктуре. Без њих, технолошки напредак који смо доживели не би био могућ. Геологија, с друге стране, пружа дубоко разумевање геолошких процеса и формација које нам омогућавају да рационално управљамо нашим природним ресурсима.

Зато је важно истаћи да политичке борбе не смеју да угрозе интегритет рударске и геолошке струке. Оне захтевају стручност, одговорност, независност и поштовање. Очување рударске и геолошке струке од политичких утицаја кључно је за дугорочну одрживост и сигурност у индустрији.

Овим путем позивамо све релевантне актере, како у Србији тако и широм света, да подрже стручни приступ у рударству и геологији, те да заједнички радимо на очувању и унапређењу ових важних дисциплина за добробит свих.

 

Стручну радионицу за УН оквирну класификацију за ресурсе (UNFC) организовали су УН економска комисја за Европу, Министарство за рударство и енергетику Републике Србије, Генерални директорат Европске комисије, и Геолошки завод Србије. Радионица је одржана 4. и 5. јула 2024. године.

Учеснике је је поздравио др Иван Јанковић,
помоћник министра рударства и енергетике
за геологију и рударство

Поздравни говор испред Геолошког завода Србије одржала је
Весна Тахов, в.д. директора

Испред UNECE скупу су се обратили Charlotte Griffiths и Славко Шолар,
уједно они су и координирали припрему и ток скупа

У уводним излагањима, испред GSEU пројекта
обратила се Сњежана Милетић из Словеначког геолошког завода,
а учесницима радиоонице се испред DG GROW обратио снимком Robert Tomas

Уз учеснике радионице из региона, Европске уније и Канаде,
учествовали су запослени Геолошког завода Србије

Информисано одлучивање и формулисање регулативе су најважнији за очување ланаца снабдевања критичним минералним сировинама. Усвајање UNFC-а пружа свеобухватан оквир за класификацију пројеката сировина на основу еколошко-социјално-економских фактора, техничке зрелости и поверења у процене производа. Штавише, UNFC нуди средства за хармонизацију података о сировинама, са циљем да се олакша информисано и одрживо доношење одлука и упоредивост међу државама, као и међу ресурсима.

Да би се у потпуности искористиле предности UNFC-а, посебно у земљама југоисточне Европе, напори на изградњи капацитета су од суштинског значаја. Обука заинтересованих страна о основама UNFC-а, његовој примени и интеграцији у националне системе извештавања је кључна за усклађивање земаља са стандардима ЕУ и подстицање одрживог раста у њиховим секторима сировина.

UNFC радионица за Југоисточну Европу, 4. јули 2024. године

Делегација Геолошког завода Србије учествовала је у раду 56. EuroGeoSurveys (EGS) скупштине и директорске радионице у Рованиеми, Република Финска, од 19. марта до 21. марта 2024. године. Скуп је одржан у организацији EGS секретаријата, и Геолошког завода Финске као домаћина (GTK) уз подршку Регионалног већа Лапоније, и Универзитета Лапоније, Оутокумпу.

56. EuroGeoSurveys стручна радионица

Представници 37. геолошких завода Европе разматрали су кроз динамичне дискусије актуелне теме у контексту критичних минералних сировина, складиштењу угљеника, геотермалној енергији, као и ангажованости националних програма геолошких истраживања у актуелним тематским областима. Разматрала се важност и препознавање геолошког сервиса за Европу. Препозната је важност геологије у имплементацији Critical Raw Material Act – Акта о критичним минералним сировинама и Net Zero Industril Act – Акта о индустрији са нултом стопом емисија. Уједно, ове теме су централне и у стратегији EGS-а, као и став о неопходности геологије у одрживој будућности Европе.

Геолошки завод Србије, Сектор за хидрогеологију и геотехнику, са својим делегатима у експертској групи за водне ресурсе EuroGeoSurveys, Катарина Атанасковић Самолов и Милан Томић, учествовали су на састанку радне групе пројекта CSA GSEU (https://www.geologicalservice.eu/) одржаног у Бечу 25.04.2023.

На састанку је представљен пројекат GSEU “Appraisal, protection & sustainable use of Europe’s groundwater resources” – WP4 са радним задацима. Дискутовано је о плановима, очекивањима и крајњим циљевима геолошког сервиса за Европу. Поред тога, одржана је презентација о предлозима за хармонизацију података и начину њиховог прикупљања, ради функционалности ЕГДИ web сервиса као и усклађивања са свим учесницима на пројекту.

У делу састанка, у коме су партнери на пројекту представили методологију и планове, делегати Геолошког завода Србије одржали су предавање на тему примене методе машинског учења у хидрогеологији. На самом крају, направљен je и план, са свим учесницима, за даљи рад на пројекту у наредних 6 месеци.

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић и директор Природњачког музеја Славко Спасић, у седишту Природњачког музеја, дана 20.02.2023. године потписали су Споразум о сарадњи којим је утврђен заједнички интерес за сарадњу и реализацију заједничких пројеката.

Директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић на самом почетку састанка истакао је да је Геолошки завод амбизиозан али да морамо бити и реалистични, нарочито када се ради плановима за наредних неколико година, постоји инспирација за веће поштовање, разумевање и управљање природним наслеђем Србије.

Потписници Споразума постигли су пуну сагласност око реализације заједничких пројеката, коришћење документарног материјала са којима располажу за потребе реализације како појединачних тако и заједничких пројеката укључујући стручну и техничку помоћ у организовању и реализацији пројеката и манифестација.

Приликом потписивања Споразума о сарадњи директор Геолошког завода Србије, проф. др Драгоман Рабреновић истакао је, да у циљу успешне и будуће сарадње ове две институције након реализације заједничких пројеката извршиће се процена ефеката заједничке реализације.