ЈЕЛЕНА КОКОТ, ПОМОЋНИЦА ДИРЕКТОРА ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА: „ЈАЧАЊЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ КАПАЦИТЕТА ДРЖАВНИХ СЛУЖБЕНИКА НА ПОЛОЖАЈУ У РС“

/in

Помоћница директора Геолошког завода Србије, Сектора за истраживање лежишта минералних сировина Јелена Кокот била је у тродневној студијској посети Краљевини Белгији/Бриселу у оквиру обуке „Јачање професионалних капацитета државних службеника на положају у РС“, који реализује Национална академија за јавну управу уз подршку Делегације Европске Уније у Србији.

Учесници Студијске посете у Бриселу

Циљ посете прве групе од 22 полазника обуке био је унапређење знања везаних за процес придруживања Републике Србије Европској Унији, а који је део програма обуке “Чланство у ЕУ“ намењен руководиоцима у државној управи.

Полазници обуке посетили су неке од институција ЕУ где су имали прилике да се сусретну са њеним званичницима. У Европском парламенту обратили су им се, између осталих, Владимир Билчик, известилац ЕП за Србију, као и Дејвид Мекалистер, председник Спољнополитичког одбора ЕП, који су им изложили актуелна питања у процесу придруживања Србује ЕУ и начину функционисања органа ЕУ. Подршку у реализацији ове посете пружила је Мисија Републике Србије при ЕУ, а шефица Мисије, амбасадорка Ана Хрустановић, разговарала је са члановима студијске посете о тренутном пресеку стања у процесу придруживања наше земље Европској унији.

Мисија Републике Србије при ЕУ

Посета је укључила и састанке са представницима Генералних дирекција – DG NEAR и DG CNECT, као и обилазак Сталног представништва Републике Словеније у Европској унији, где су полазници обуке из прве руке сазнали како је текао процес придруживања Словеније Европској унији, као и како сада изгледа механизам ЕУ из угла земље чланице. Последњег радног дана, учесници су посетили и Спољнополитичку службу ЕУ (EEAS) где су се упознали са детаљима креирања и спровођења заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.

Директор Геолошког завода Србије: У овом тренутку минерално благо Србије вреди близу 200 милијарди долара

/in

Минерално благо Србије, не рачунајући ново налазиште код Жагубице, вреди близу 200 милијарди долара, рекао је у емисији „Маркер” директор Геолошког завода Драгоман Рабреновић.

Све компаније које се баве истраживањем онда када потврде своје резерве те податке подносе Заводу и он има прави увид што се тиче расположивог стања у тој области, рекао је Рабреновић.

  • На бази познатих чињеница наше минерално благо се у овом тренутку креће близу 200 милијарди долара. Чекамо ова најновија истраживања која се тичу на подручје Жагубице, рекао је директор.

Истиче и да је рудна рента тренутно на пет одсто.

  • Што се тиче саме државе, можда би било доста корисно да имамо одређено постројење за прераду концентрата, ту би добили значајно већа средства и држави би остајало много више, сматра он. Цена злата се на светском тржишту мери према унци, додаје.
  • Узмите грубо да обрачунамо на годишњем нивоу да на производњи злата у Бору годишња рента би требала да буде 200 милиона долара, 40 одсто од тога иде локалној самоуправи, 60 одсто држави, објашњава Рабреновић.

Говорећи о еколошким последицама ископавања злата, истиче да су оне минималне.

  • Што се тиче геолошких истраживања она су у целини безбедна, а што се тиче рударења и експлоатације све зависи од врсте минералне сировине, али преко 90 одсто све је то безбедно, истакао је директор Геолошког завода Србије.

Проф. Др Драгоман Рабреновић: Клизишта гутају куће, мостове и путеве по Србији: Рабреновић: Кад вода уђе у стенску масу, не може се зауставити. Ово је приоритет

/in

Након великих поплава у општини Брус, услед изливања река Расине и Грашевке, на више локација дошло је до покретања већ постојећих и активације нових клизишта.

Професор и доктор Драгоман Рабреновић, директор Геолошког завода Србије који је током ових ситуација био на терену гостовао је у јутарњем програму Редакција и пподелио какво је тренутна ситуација у Србији.

Како је рекао, поред изливања река, и потапања кућа и насеља, формирана су и клизишта.

  • Због клизишта дошло је до рушења путне структуре, мостова и кућа. Ово је јако важно за све општине, а много већи ефекат мора бити посвећен превенцији! То значи да, у периодима када је потпуно мирна ситуација, када је водостај у границама нормале, треба ићи ка регулацијама река и применити принцип регулација река – дао је предлог Рабреновић.

Пошто је сагледао ситуацију у Брусу, упутио је на даља дејства.

  • Притоке реке морају бити очишћене! Геолога нема на теренима. Он треба да управља у начину коришћења неког простора и ако се гради, да се гради по свим стандардима – рекао је Рабреновић.

Србија је, по његовим речима, богата клизиштима.

  • Ситуација са клизиштима у Брусу се смирује. Када се створе ови природни услови и када се овакво једно клизиште налази на косини, а посебно, када вода уђе у стенску масу, не постоји ниједан начин који ће зауставити то клизиште! Систем саме санације клизишта мора да садржи калкулације и препреке да се она даље не помера – рекао је.

Вест објављену у новинама „Курир“можете погледати и на страници gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

Предраг Мијатовић, заменик директора Геолошког завода: Србија лежи на 600 тона злата вредног 30 милијарди долара:Овако се рачуна колико је вредна нова златна жила код Жагубице!

/in

На локалитету Чока Ракита у општини Жагубица пронађено је богато лежиште злата, прелиминарно одређених димензија 500 x 250 x 80 метара. Прелиминарни резултати технолошких испитивања показују и да је могуће произвести чист концентрат злата, са укупним искоришћењем злата већим од 93 одсто, саопштено је јуче из Министарства рударства и енергетике.

  • Потенцијалне резерве значајне су са аспекта количине руде, садржаја злата, што у перспективи може бити од великог значаја за економију целе земље, посебно за регион источне Србије. Оно што треба напоменути јесте да је пројекат у фази истраживања, да је потребно кроз нова истраживања потврдити ове добре резултате, а након тога израдити елаборат којим ће се извршити верификација ресурса и резерви – оценила је ресорна министарка Дубравка Ђедовић.

У саопштењу се додаје да су резултати истраживања спроведених у претходном периоду охрабрујући у смислу резултата с високим садржајем злата, као и могућности његовог добијања кроз процес флотирања и касније металуршки процес.

  • Према проценама последњег истраживања Завода о томе колико злата има у лежиштима на територији наше земље, показало се да имамо 300 тона златних резерви. Међутим, у међувремену је откривено и лежиште Чукару Пеки с великим златним резервама, тако да се процењује да су резерве Србије нешто мање од 600 тона злата.

Узевши у обзир тренутну цену злата на светској берзи, долази се до рачунице да та количина злата вреди до 30 милијарди долара. Наша земља се котира међу првих 100 у свету по резервама злата – објашњава Мијатовић, подсећајући да Србија има и око 37,2 тоне злата у полугама:

  • Ово налазиште Чока Ракита ће повећати наше златне резерве, а уједно ће Жагубица и околина процветати јер ће око 300 људи добити стално запослење ако се отвори рудник, што је огроман значај.

Мијатовић није могао да процени колика је могућа количина злата у поменутом лежишту димензија 500 x 250 x 80 метара, будући да нису познати подаци о запреминској маси.

  • У принципу, то је према овим подацима 10 милиона кубних метара, а даље процене ће утврдити колико ће се злата теоријски добијати кад се у обзир узме и запреминска маса и помножи са средњим садржајем злата – објаснио је он.

Напомиње да се злато у нашој земљи тренутно експлоатише у оквиру рударског басена Бор, у Мајданпеку, Чукару Пеки и руднику Леце, у коме има доста злата у концентрату.Подсетимо, председник Србије Александар Вучић је средином децембра гостујући на РТС рекао да смо пронашли калцијум-карбонат у Србији и потпуно ново налазиште злата у једном од најсиромашнијих делова наше земље, оценивши да нас је бог погледао.

Вест објављену у новинама „Курир“можете погледати и на страници gzs.gov.rs/mediji-stampa.php