Катастар клизишта и сарадња са јединицама локалне самоуоправе
Савремени геолошки процеси, пре свега појаве нестабилности и еродибилности, представљају крупне проблеме за привредно и урбанистичко планирање и пројектовање, изградњу и одржавање инфраструктурних и других објеката. На територији Србије постоје сви геолошки и други услови за настанак и развој процеса нестабилности и еродибилности терена, како у руралним, тако и у урбаним зонама. Ове појаве често представљају техногене хазарде.
Пројекат се реализује на основу свих расположивих података из постојеће документације – листови ОИГК, инжењерскогеолошке подлоге за Просторно и урбанистичко планирање, детаљна истраживања за санацију клизшта и других процеса нестабилности, као што су одрони, бујице и сл. Сваке године се изводе и теренски радови: инжењерско-геолошко картирање терена, прилагођено методологији израде катастра клизишта.
Реализација израде катастра клизишта и нестабилних падина Србије омогућава јединствен приступ изучавању процеса нестабилности и других геолошких хазарда са којима је у вези. Резултати истраживања утичу директно на одлучивање о условима коришћења терена за најразличитије сврхе: урбанизација, заштита геолошке средине као дела животне средине, коришћење заштићених простора, изградња инфраструктурних објеката итд.
На основу до сада обрађених података формирана је база података о клизиштима, односно катастра клизишта, према методологији коју омогућује програмски пакет ГеолИСС кроз ГИС платформу. База тренутно садржи око 35.500 локација нестабилног терена.
Синтетски приказ података омогућује израду карата хазарда, а након тога и ризика, од којих ће првенствено имати корист држава Србија, као и привредне организације, као што су: водопривреда, електропривреда, саобраћај, планерске и урбанистике организације и др. Прикупљени подаци могу корисно да послуже истраживачима и обрађивачима савремених геолошких процеса и појава, чиме ће са више података моћи брже решити постављене задатке.
Реализација пројекта изводи се у сагласности са EU 7 Safe Land Project – ом, као и са Европском директивом (INSPIRE).
На територији Србије постоје разноврсни геолошки и створени услови за настанак и развој процеса нестабилности и еродибилности терена. Савремени геолошки процеси, пре свега процеси нестабилности и еродибиности, могу да представљају крупне проблеме за рационално привредно и урбанистичко планирање и пројектовање. Штете настале као последица развоја оваквих процеса могу бити велике.
Циљеви реализације пројекта су:
- успостављање сарање са јединицама локалне самоуправе на целој територији републике Србије
- евиденција клизишта, одрона и нестабилних падина на целој територији републике Србије
- процена услова и могућности активирања процеса клизања и дефинисање геометрије клизишта
- процена настале и могуће штете узроковане активирањем процеса клизања
- утврђивање приоритета за детаљна геотехничка истраживања, пројектовање и предузимање превентивних или санационих мера
- предлог увођења превентивних мера које би опасност од активирања процеса клизања свела на најмању меру
- проширење информационог система и базе података о клизиштима у Србији
Поступак рада:
– појаве процеса нестабилности терена најбрже се констатују у јединицама локалне самоуправе, где се најпре дефинише проблем. Позиве за експертски преглед терена стручњацима Геолошког завода Србије упућују надлежне службе ЈЛС које постају посредник између оштећених лица и ГЗС
– на основу захтева прегледају се карте и постојећи подаци о терену и одређује екипа која ће да изврши експертски преглед терена и објеката. По обављеном прегледу ради се извештај у којем је детаљно описан тип процеса, начин постанка, узроци развоја клизишта, прилаже се скица на топографској основи, неки пут и пресек, као и фото документација. У извештају се дају и предлози за опхођење на предментим локацијама са предлогом мера, али и пројектни задаци у случајевима када се неопходна даља геомеханичка испитивања тла. Извештаји се достављају Наручиоцу (ЈЛС) који даље према извшетају предузимају одговарајуће мера по питању санације терена
– подаци се уносе и у базу података за катастар клизишта који представља трајни запис, а према методологији коју омогућује ГИС






