Потрага за рудним богатством у новијој историји Србије, почиње да добија на значају одмах по добијању аутономије и самосталности Кнежевине Србије, Хатишерифом из 1830. и 1833. године. За то време се везује ангажовање барона Хердера, краљевског управитеља рударства у Фрајбергу (Немачка), по позиву кнеза Милоша Обреновића.
Хердер је боравио у Србији од 24. августа до 31. октобра 1835. године и непосредним опсервацијама на терену, проучавао је геолошку грађу, истраживао напуштена рудишта и изворе термалне воде.
Колико год да је Хердеров Извештај био од важности као прва и дуго једина стручна публикација о лежиштима и рудницима Србије, још значајније су биле Хердерове препоруке кнезу Милошу о школовању домаћег рударског кадра и отварању рударских/геолошких институција.
Држећи се овог савета, прва група стипендиста биће послати 13. октобра 1839. године на школовање о трошку кнежевине и то на Рударску академију у Шемницу (данашња Банска Штиавница у Словачкој). Били су изабрани најбољи и сиромашни ђаци: Иван Матић из Јадра, Ђорђе Бранковић из Београда, Стеван Павловић из Шапца и Василије Божић из Чумића код Страгара. Још током трајања њихових студија, у Србији ће бити формирана 1842. године, прва рударска институције Рударски реферат унутар Министарства финансија. Био је то најнижи административни облик организовања посебне службе у Министарству финансија што је било парадоксално јер је естаблишмент тада очекивао од рударства да буде темељ и покретач индустријализације земље.
Након пар месеци рада, Рударски реферат на челу са Симунд Рекендорфом (кога је из иностранства лично ангажовао кнез Михаило Обреновић), престаје да постоји пошто је дошло до формирања нове владе са кнезом Александром Карађорђевићем на престолу.
Након ове смене власти, следи тежак период вишегодишњег покушаја оживљавања српског рударства под олигархијском владавином уставобранитеља. Најистрајнији у тој борби је био Јован Гавриловић начелник оделења трговине у Министарству финансија, иначе угледни српски историчар, државник, географ, статистичар, у више наврата председник Српског ученог друшта (претече данашњег САНУ). Гавриловић ће са својим ауторитетом утицати да Министарство финансија упути 26. августа 1847. године, предлог Државном савету за оснивање Рударског оделења у оквиру овог министарства. Образложење се темељило на ставу да стручни људи преко државне институције, требају да преузму послове управљања српским рударством. Сагласност на тај предлог дао је и кнез Александар 23. септембра 1847. године.
Како је први начелник Рударског оделења Густав Беме постављен на ову дужност тек 31. маја 1948. године, ова година се узима као почетак рада Рударског оделења. У раду оделења били су укључени свршени студенти Ђорђе Бранковић, Стеван Павловић и Василије Божић. Током 1849. године, Ђорђе Бранковић ће боравити у Бечу у Државном геолошком заводу на стручном усавршавању и тако стећи звање геолога, прво у Србији.
Почеци геолошке школе у Србији, везују се за Јосифа Панчића који је прва предавања из области геологије одржао на Јестествено-техничком Лицеју у Крагујевцу 1853. године. Први научни рад српских геолога је објављен 1854. године у Бечу.
Трансформацијом Крагујевачког Лицеја 1863. године у Велику школу, а 1905. године њеним прерастањем у Београдски универзитет, представљаће зачетак стварања савремене геолошке науке и школе у Србији. Неизбрисиво ће из тог времена остати дела Јосифа Панчића, Љубомира Клерића, Јована Жујовића, Светолика Радовановића, Димитрија Антуле, Јована Цвијића и бројних других великана наше науке.
Од оснивања Техничког факултета при Великој школи, предавања из области геологије су држали Јован Жујовић, Димитрије Антула и Милан Луковић.
Јован Жујовић ће написати прве уџбенике из геологије 1886. године, израдити Скицу геолошке карте Краљевине Србије, а 1888. године ће покренути са својим савременицима и научни часопис „Геолошки анали Балканског полуострва“ који је и данас активан.
Током 1889. године, биће основан Геолошки завод при Великој школи, а 1891. године Српско геолошко друштво, једно од наших најстаријих научних удружења.
Доношењем Закона о Универзитету 27. фебруара 1905. године, преименована је Велика школа у Универзитет у Београду, а постојећи Филозофски, Правни и Технички факултет, проглашени су универзитетским факултетима. Тада су основани Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.
Студије геологије, одвијале су се на Филозофском факултету и то у Заводу за геологију и палеонтологију и Заводу за минералогију и петрографију.
Развој геолошке мисли у тадашњој Србији, нужно је условио и формирање независне државне геолошке установе. На предлог Српског геолиошког друштва, основан је 29. децембра 1930. године Геолошки институт Краљевине Југославије.
При самом крају Другог светског рата, од 1. децембра 1944. године, обнавља се рад Института при Повереништву за рударство Националног комитета ослобођења Југославије, под називом Научноистраживачки институт. У почетном периоду, у Институту је радило неколико геолога који су се превасходно бавили истраживањима лежишта угља и неметала.
Током 1946. године, формиран је Савезни геолошки завод при Министарству рударства ДФРЈ и републички Геолошкоистраживачки институт Министарства рударства НР Србије.
У то време ван министарског ресора, геолошка истраживања су се обављала у новоформираном Геолошком институту Српске академије наука (САН) и у групи за геологију и палеонтологију, односно петрографију и минералогију Филозофског факултета у Београду.
Уредбом о организовању геолошке службе у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) 1948. године, Савезни геолошки завод је трансформисан у Савезну управу за геолошка истраживања, а републички геолошки институти су трансформисани у заводе за геолошка истраживања под савезном управом. Тако је формиран и Завод за геолошка истраживања НР Србије са надлежностима извођења геолошких истраживања на територији Србије. Завод је преузео кадрове Геолошког института Краљевине Југославије, фондовску документацију и комплетну имовину. Највећи успех, Завод ће доживети након 1950. године по доласку на његово чело Заге Јовановић, народни херој (легенде Геозавода) и проф.Бранислава Миловановића који је био надлежан за научни и стручни рад. У циљу јачања стручних потенцијала, ангажовани су професори и сарадници са универзитета, а сопствени кадрови подстичу на даље школовање и стручно усавршавање.
Постоји веровање у стручним геолошким круговима да је са првим проналаском радиоактивног минерала аутунита од стране Милана Ристића и Сретена Милојевића током октобра 1947. године на територији Србије, убрзава одлука о доношење Уредбе Владе ФНРЈ од 20. марта 1948. године (Сл.лист ФНРЈ бр.25/48) о оснивању Управе за координацију рада научних института. Са овим делимично замаскираним називом за ширу јавност, искључиви задатак Управе је био да се организују и започну истраживања лежишта нуиклеарних сировина, односно урана као минералне сировине од посебног државног значаја. Након употребе атомског оружја на крају Другог светског рата, најразвијеније земље света су убрзано почеле да развијају нуклеарни програм, а тим путем је кренула и Југославија.
Касније, долази до промена организационих форми, тако да се средином 1951. године поменута Управа најпре трансформише у Управу за рударска истраживања и рударске студије (Сл.лист ФНРЈ бр.30 од 27.6.1951.), затим у Завод за геолошко-рударска и технолошка истраживања минералних сировина (Сл.лист ФНРЈ бр.18 од 29.4.1953.), а 23.јуна 1955. године, оснива се Савезни геолошки завод (Сл.лист ФНРЈ бр.28/55) и Институт за технологију минералних сировина.
Савезни геолошки завод је имао два сектора. Сектор А је имао задатак да врши координацију и контролу геолошких истраживања на територији ФНРЈ, а Сектор Б да преузме све послове дотадашњег Завода, односно геолошко-рударска истраживања нуклеарних сировина. Од преосталих делова Завода, формиран је Институт за технологију нуклеарних сировина као посебна организација.
Рад ових институција је од 23. марта 1955. године, био под ингеренцијом Комисије за нуклеарну енергију формиране на савезном нивоу (Сл.лист ФНРЈ 12/55). Комисија је 1958. године, преименована у Дирекцију за нуклеарне сировине.
У времену после 1955. године, а посебно након 1958. године, када су у читавом свету нарасла сазнања о могућностима коришћења нуклеарне енергије, истраживања нуклеарних сировина која су имала стратешки карактер, постепено се мењају у истраживања урана као новог енергетског извора. Тако долази до нове реорганизације геолошких установа и 1960. године у Савезном геолошком заводу, Сектор А је преименован у Нови Савезни геолошки завод, а Сектор Б реорганизован у самостралну установу под називом Институт за истраживање нуклеарних сировина (Сл.лист ФНРЈ 26/60).
Већ наредне 1961. године у новим условима и применом тада савремене методологије истраживања нуклеарних сировина, нужно је довело до потребе нове реорганизације, па је Уредбом Савезног извршног већа основан Завод за нуклеарне сировине и то спајањем постојеће Дирекције за нуклеарне сировине, Института за истраживање нуклеарних сировина и Института за технологију нуклеарних сировина.
Завод за нуклеарне сировине егзистира до 1966. године, а онда дезинтеграцијом, формирају се две независне организације: Институт за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина и Институт за технолошка испитивања нуклеарних и других минералних сировина.
Усклађивањем унутрашње организације рада у Институту за геолошко-рударска истраживања и испитивања нуклеарних и других минералних сировина са тадашњим Законом о удруженом раду, органи управљања Одлуком од 10. јануара 1974. године, мењају пословно име у Геоинститут.
Крајем седамдесетих године и почетком осамдесетих година, интензивно су вођене дискусије о интеграцији Геоинститута и радних организација у саставу Геозавода. Заједнички интереси тада нису нађени.
У међувремену, након доношења новог Закона о научноистраживачкој делатности (Сл.гласник Републике Србије бр.52/93), Геоинститут је код Министарства за науку и технологију Владе Републике Србије, регистрован као Научно-истраживачка установа.
Током 2005. године долази до нове иницијативе за интеграцијом Геоинститута и предузећа Геозавода. Овог пута договори су успешно окончани. Управни одбор Научно-истраживаче установе Геоинститут (као државне установе), доноси 9.новембра 2005. године Одлуку о прихватању спајања уз припајање следећих друштвених предузећа: 1) Завод за хидрогеологију и инжењерску геологију Геозавод д.о.о.; 2) Предузеће за геолошка истраживања, истраживања, експлоатацију, припрему и промет минералних сировина Геозавод – ИМС д.о.о.; 3) Предузеће за геолошка истраживања, експлоатацију, припрему и промет неметаличних минералних сировина Геозавод – Неметали д.о.о.; 4) Предузеће за израду геолошких карата, истраживање енергетских и других минералних сировина, друга геолошка истраживања и инвестирање Геозавод – Гемини д.о.о.; 5) Предузеће за рударске, истражне радове и дубинско бушење Геозавод – Инжењеринг д.о.о.
Сагласност на ову Одлуку даје Влада Републике Србије доношењем Решења од 8. децембра 2005. године (Сл.гласник РС бр.109 од 9.12.2005.).
Након овог припајања, пословно име Геоинститут се задржава у пословању до 1. септембра 2006. године, а онда на основу Одлуке о изменама и допунама Одлуке о оснивању Научно-истраживаче установе Геоинститут, коју је донела Влада Републике Србије као оснивач, мења се правни статус и име у Геолошки институт Србије д.о.о. (Сл.гласник РС бр.73 од 1.9.2006.).
Доношењем новог Закона о рударству и геолошким истраживањима (Сл.гласник РС бр.88/11), формиран је 29. јуна 2012. године Геолошки завод Србије као посебна организација државне управе са својством правног лица. Према том закону, Геолошки завод Србије је преузео сва права и обавезе од Геолошког института Србије, кадар, фонд геолошке документације, покретну и непокретну имовину, све према стању пописа на дан преузимања.
Од 1. јануара 2013. године, Геолошки завод Србије послује као директан буџетски корисник и обавља послове основних геолошких истраживања у складу са програмом који одобрава Влада Републике Србије.
Последње унете вести
Заједничко саопштење за медијемарт 30, 2025 - 3:12 pm
СЛУЖБЕНА ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ КИНЕСКОГ ГЕОЛОШКОГ ЗАВОДА ГЕОЛОШКОМ ЗАВОДУ СРБИЈЕјул 15, 2024 - 3:14 pm
