JELENA KOKOT, POMOĆNICA DIREKTORA GEOLOŠKOG ZAVODA: „JAČANJE PROFESIONALNIH KAPACITETA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA NA POLOŽAJU U RS“

/in

Pomoćnica direktora Geološkog zavoda Srbije, Sektora za istraživanje ležišta mineralnih sirovina Jelena Kokot bila je u trodnevnoj studijskoj poseti Kraljevini Belgiji/Briselu u okviru obuke „Jačanje profesionalnih kapaciteta državnih službenika na položaju u RS“, koji realizuje Nacionalna akademija za javnu upravu uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji.

Učesnici Studijske posete u Briselu

Cilj posete prve grupe od 22 polaznika obuke bio je unapređenje znanja vezanih za proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj Uniji, a koji je deo programa obuke “Članstvo u EU“ namenjen rukovodiocima u državnoj upravi.

Polaznici obuke posetili su neke od institucija EU gde su imali prilike da se susretnu sa njenim zvaničnicima. U Evropskom parlamentu obratili su im se, između ostalih, Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, kao i Dejvid Mekalister, predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP, koji su im izložili aktuelna pitanja u procesu pridruživanja Srbuje EU i načinu funkcionisanja organa EU. Podršku u realizaciji ove posete pružila je Misija Republike Srbije pri EU, a šefica Misije, ambasadorka Ana Hrustanović, razgovarala je sa članovima studijske posete o trenutnom preseku stanja u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji.

Misija Republike Srbije pri EU

Poseta je uključila i sastanke sa predstavnicima Generalnih direkcija – DG NEAR i DG CNECT, kao i obilazak Stalnog predstavništva Republike Slovenije u Evropskoj uniji, gde su polaznici obuke iz prve ruke saznali kako je tekao proces pridruživanja Slovenije Evropskoj uniji, kao i kako sada izgleda mehanizam EU iz ugla zemlje članice. Poslednjeg radnog dana, učesnici su posetili i Spoljnopolitičku službu EU (EEAS) gde su se upoznali sa detaljima kreiranja i sprovođenja zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Direktor Geološkog zavoda Srbije: U ovom trenutku mineralno blago Srbije vredi blizu 200 milijardi dolara

/in

Mineralno blago Srbije, ne računajući novo nalazište kod Žagubice, vredi blizu 200 milijardi dolara, rekao je u emisiji „Marker” direktor Geološkog zavoda Dragoman Rabrenović.

Sve kompanije koje se bave istraživanjem onda kada potvrde svoje rezerve te podatke podnose Zavodu i on ima pravi uvid što se tiče raspoloživog stanja u toj oblasti, rekao je Rabrenović.

  • Na bazi poznatih činjenica naše mineralno blago se u ovom trenutku kreće blizu 200 milijardi dolara. Čekamo ova najnovija istraživanja koja se tiču na područje Žagubice, rekao je direktor.

Ističe i da je rudna renta trenutno na pet odsto.

  • Što se tiče same države, možda bi bilo dosta korisno da imamo određeno postrojenje za preradu koncentrata, tu bi dobili značajno veća sredstva i državi bi ostajalo mnogo više, smatra on. Cena zlata se na svetskom tržištu meri prema unci, dodaje.
  • Uzmite grubo da obračunamo na godišnjem nivou da na proizvodnji zlata u Boru godišnja renta bi trebala da bude 200 miliona dolara, 40 odsto od toga ide lokalnoj samoupravi, 60 odsto državi, objašnjava Rabrenović.

Govoreći o ekološkim posledicama iskopavanja zlata, ističe da su one minimalne.

  • Što se tiče geoloških istraživanja ona su u celini bezbedna, a što se tiče rudarenja i eksploatacije sve zavisi od vrste mineralne sirovine, ali preko 90 odsto sve je to bezbedno, istakao je direktor Geološkog zavoda Srbije.

Prof. Dr Dragoman Rabrenović: Klizišta gutaju kuće, mostove i puteve po Srbiji: Rabrenović: Kad voda uđe u stensku masu, ne može se zaustaviti. Ovo je prioritet

/in

Nakon velikih poplava u opštini Brus, usled izlivanja reka Rasine i Graševke, na više lokacija došlo je do pokretanja već postojećih i aktivacije novih klizišta.

Profesor i doktor Dragoman Rabrenović, direktor Geološkog zavoda Srbije koji je tokom ovih situacija bio na terenu gostovao je u jutarnjem programu Redakcija i ppodelio kakvo je trenutna situacija u Srbiji.

Kako je rekao, pored izlivanja reka, i potapanja kuća i naselja, formirana su i klizišta.

  • Zbog klizišta došlo je do rušenja putne strukture, mostova i kuća. Ovo je jako važno za sve opštine, a mnogo veći efekat mora biti posvećen prevenciji! To znači da, u periodima kada je potpuno mirna situacija, kada je vodostaj u granicama normale, treba ići ka regulacijama reka i primeniti princip regulacija reka – dao je predlog Rabrenović.

Pošto je sagledao situaciju u Brusu, uputio je na dalja dejstva.

  • Pritoke reke moraju biti očišćene! Geologa nema na terenima. On treba da upravlja u načinu korišćenja nekog prostora i ako se gradi, da se gradi po svim standardima – rekao je Rabrenović.

Srbija je, po njegovim rečima, bogata klizištima.

  • Situacija sa klizištima u Brusu se smiruje. Kada se stvore ovi prirodni uslovi i kada se ovakvo jedno klizište nalazi na kosini, a posebno, kada voda uđe u stensku masu, ne postoji nijedan način koji će zaustaviti to klizište! Sistem same sanacije klizišta mora da sadrži kalkulacije i prepreke da se ona dalje ne pomera – rekao je.

Vest objavljenu u novinama „Kurir“možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda: Srbija leži na 600 tona zlata vrednog 30 milijardi dolara:Ovako se računa koliko je vredna nova zlatna žila kod Žagubice!

/in

Na lokalitetu Čoka Rakita u opštini Žagubica pronađeno je bogato ležište zlata, preliminarno određenih dimenzija 500 x 250 x 80 metara. Preliminarni rezultati tehnoloških ispitivanja pokazuju i da je moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem zlata većim od 93 odsto, saopšteno je juče iz Ministarstva rudarstva i energetike.

  • Potencijalne rezerve značajne su sa aspekta količine rude, sadržaja zlata, što u perspektivi može biti od velikog značaja za ekonomiju cele zemlje, posebno za region istočne Srbije. Ono što treba napomenuti jeste da je projekat u fazi istraživanja, da je potrebno kroz nova istraživanja potvrditi ove dobre rezultate, a nakon toga izraditi elaborat kojim će se izvršiti verifikacija resursa i rezervi – ocenila je resorna ministarka Dubravka Đedović.

U saopštenju se dodaje da su rezultati istraživanja sprovedenih u prethodnom periodu ohrabrujući u smislu rezultata s visokim sadržajem zlata, kao i mogućnosti njegovog dobijanja kroz proces flotiranja i kasnije metalurški proces.

  • Prema procenama poslednjeg istraživanja Zavoda o tome koliko zlata ima u ležištima na teritoriji naše zemlje, pokazalo se da imamo 300 tona zlatnih rezervi. Međutim, u međuvremenu je otkriveno i ležište Čukaru Peki s velikim zlatnim rezervama, tako da se procenjuje da su rezerve Srbije nešto manje od 600 tona zlata.

Uzevši u obzir trenutnu cenu zlata na svetskoj berzi, dolazi se do računice da ta količina zlata vredi do 30 milijardi dolara. Naša zemlja se kotira među prvih 100 u svetu po rezervama zlata – objašnjava Mijatović, podsećajući da Srbija ima i oko 37,2 tone zlata u polugama:

  • Ovo nalazište Čoka Rakita će povećati naše zlatne rezerve, a ujedno će Žagubica i okolina procvetati jer će oko 300 ljudi dobiti stalno zaposlenje ako se otvori rudnik, što je ogroman značaj.

Mijatović nije mogao da proceni kolika je moguća količina zlata u pomenutom ležištu dimenzija 500 x 250 x 80 metara, budući da nisu poznati podaci o zapreminskoj masi.

  • U principu, to je prema ovim podacima 10 miliona kubnih metara, a dalje procene će utvrditi koliko će se zlata teorijski dobijati kad se u obzir uzme i zapreminska masa i pomnoži sa srednjim sadržajem zlata – objasnio je on.

Napominje da se zlato u našoj zemlji trenutno eksploatiše u okviru rudarskog basena Bor, u Majdanpeku, Čukaru Peki i rudniku Lece, u kome ima dosta zlata u koncentratu.Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sredinom decembra gostujući na RTS rekao da smo pronašli kalcijum-karbonat u Srbiji i potpuno novo nalazište zlata u jednom od najsiromašnijih delova naše zemlje, ocenivši da nas je bog pogledao.

Vest objavljenu u novinama „Kurir“možete pogledati i na stranici gzs.gov.rs/mediji-stampa.php