Мала клизишта прву пут на РТС-у

На територији Србије регистровано је више од 39.000 клизишта. Престанак падавина донео је краткотрајно олакшање, али проблеми са клизиштима у појединим деловима Србије тек се сада интензивирају, сагласни су директорка Геолошког завода Србије Весна Тахов и професор Милош Марјановић. На мапи клизишта, која је представљена у Јутарњем програму, црвеном бојом су означена активна клизишта и зоне у којима не би требало градити.

Након обилних падавина највећи ризик тек следи – натопљено тло покреће клизишта широм Србије и региона, а стручњаци упозоравају да су климатске промене и људски фактор кључни узроци њихове све чешће појаве.

У западној и централној Србији већ су забележена померања тла и одрони, док у Републици Српској клизишта већ праве конкретну штету, угрожавају куће, прекидају путеве и мењају терен из дана у дан.

Клизишта после кише показују снагу – више од 39.000 регистрованих у Србији

Престанак падавина донео је краткотрајно олакшање, али проблеми са клизиштима у појединим деловима Србије тек се сада интензивирају. Стручњаци упозоравају да је најкритичнији период управо након кише, када натопљено земљиште почиње да се помера.

Директорка Геолошког завода Весна Тахов рекла је за РТС да се бележи пораст броја пријава нестабилности терена широм земље.

„У овом периоду стално очекујемо нове пријаве појаве нестабилности и клизишта на територији Србије“, наводи Тахов.

Истиче да је западна Србија тренутно најугроженија, са регистрованим клизиштима у Малом Зворнику и Крагујевцу, где су екипе већ на терену и дају препоруке за хитне мере санације.

„У неким случајевима довољно је уклонити материјал са саобраћајница, а негде је потребно прокопати одводне ровове и спровести даља истраживања“, додаје Тахов.

Катастар клизишта – мапа ризика доступна грађанима

На територији Србије регистровано је више од 39.000 клизишта, а ускоро ће грађанима бити доступан и дигитални катастар са детаљним подацима.

„Црвеном бојом су означена активна клизишта и зоне у којима не би требало градити, жутом потенцијално нестабилне, а плавом реактвирана клизишта“, објашњава Тахов.

Додаје да ће апликација омогућити једноставну претрагу по адреси, како би грађани могли да провере да ли се њихови објекти налазе у ризичним зонама.

„Циљ није да се грађани уплаше, већ да буду информисани и свесни ризика“, наглашава Тахов.

Професор Рударско-геолошког факултета Милош Марјановић истиче да је важно правилно тумачити податке са мапе.

„Када се база увећа, добија се прецизнија слика и види се да није у питању толика површина као што делује на први поглед“, каже Марјановић.