Одељење за израду основне геолошке карте

Геолошка карта Србије 1:50.000, Литостратиграфска или Формациона карта (ГК-50), је друга генерација израде Основне геолошке карте Србије. Представља надоградњу постојећих података и знања стечених током израде Основне геолошке карте (ОГК) и Тематске геолошке карте (ТГК). У фази израде ГК-50 имплементирани су и резултати добијени израдом научних и стручних радова, студија, монографија, теза и дисертација. Сви ови подаци су основ даљих геолошких истраживања, основних и детаљних, као и за пружање свих врста геолошких информација. Зато су истраживања на изради Геолошке карте Србије 1:50.000 најкомплекснија и најобимнија геолошка истраживања у Србији и представљају посао од стратешког и привредног значаја за државу. Реализују се као вишегодишњи континуирани пројекат.

Израду Геолошке карте Србије 1:50.000 прати комплексан процес стандардизовања и контроле рада. Геолошка карта се ради по убрзаној методи, један лист – 4 године, али конципирана тако да се при изради нинакоји начин не умањи квалитет добијених

података. За реализацију оваквог начина рада имплементирана је GIS технологија, што je омогућило рационализацију геолошких истраживања а затим и њихову валоризацију кроз савремено и једноставно пружање геолошких информација. Методологија и концепција израдe Геолошке карте је усаглашена са правилима Стратиграфског кодекса Србије. Израда Стратигрфског  лексиконом Србије је у почетној фази и његово напредовање ће зависити  од брзине усвајања и адопције издвојених формација.

Геолошка карта Србије 1:50.000 се ради на форматизованој топографској основи, просечне површине око 550 км2 (изузев листова на северу Србије који имају нешто мању површину). Према одредбама Нацрта  упутства (Правилника) теренско картирање, а затим конструкција и финализација карте се обављају у размери 1:50.000. За терене који су од изузетног економског значаја као што су: подручја (градских насеља), простори рудних рејона, подручја хидроакумулација, националних паркова, еколошки угрожени простори и области високог сеизмичког ризика, картирање се обавља у размери 1:25.000. Тако формиране карте се каснијим превођењем у мању размеру уклапају у ГК-50, или се користе као основа за израду геолошких и специјалистичких планова у размерама 1:10.000, а ређе и крупнијим. Уколико су њима захваћени урбани простори и национални паркови, планови се обично допуњавају ваноквирним садржајем и штампају, са чиме се јако повећава њихова употребна вредност.

У методолошком смислу израдом ГК-50 изведен је значајан дубински интерпретациони захват, који је омогућио савремено сагледавање геолошке грађе терена Републике Србије, у контексту савремених, опште прихваћених интерпретација-литостратиграфских и тектоно-стратиграфских релација, компатибилних са територијама суседних земаља.

Са израдом геолошке карте добија се нова квалитетна основа формационог типа, која представља основу за бројне радове који чине стручну надградњу. Међу њима се свакако истиче корелативно повезивање са суседним деловима европског континента и формирање низа апликативних металогенетских, инжењерскогеолошких, хидрогеолошких, екогеолошких, сеизмолошких и других, по привреду изузетно значајних карата.

Површинска карта је израђивана сукцесивно по листовима, за поједине делове територију Србије. Планирана је (поред примене савремених методских поступака и логистике), перманентна контрола резултата и обавезно повезивање геолошких формација и структура у простору обухваћеном са више листова. У том смислу предвиђено је да се поред истраживачке екипе која картира један лист, могу организовати и  посебне истраживачке групе, које ће на више суседних листова решавати јединствену геолошку проблематику. То се примењује на одређене геотектонске јединице или за одређени број суседних  листова. Финални производ истраживања се интерпретира у графичком облику у виду карте и текстуалном у облику Тумача.